Nakon posla sam se uputila kući. U sebi sam osječala neki nemir. Nisam ni sama znala kako ću mu reći ono što sam saznala u ovih par dana. Nisam ni znala kako će on reagirati na to. Nisam čak ni znala dal da mu odmah kažem i za bivšu i za majku. No morala sam brzo odlućiti jer me je samo nekoliko metara dijelilo od ulaznih vrata.
-Hej mala stigla si.- odmah me je na vratima dočekao Ares.-Da. Vidim ti si samo mene čekao.-kažem i poljubim ga.-Dođi,pripremio sam nam večeru.-kaže i povućee za sobom u blagavaonicu.-Ti si sve ovo pripremio?-upitam ga kada sam vidjela ispred sebe svijeće i savršeno složen stol.-Da, samo za tebe.-kaže i pomakne stolicu da ja sjednem.-Preljepo je.-kažem. Meni je natoćio voćni sok a sebi cašu vina.-Da li mi danas nešto slavimo?-upitam ga prateći ga očima dok je servirao hranu.
-Ne, samo ostali smo sami nakon duže vremena. A i falila si mi.-kaže i nasmije se. -A jeli?-rekla sam nadajući se da će mi možda reći da me voli,ali ipak ništa. Zapravo nisam se ni rastužila, mislim takav je, teško mu je pokazati osječaje.-Ares, ne bih htjela kvariti ovu večer, ali ako ti ne kažem eksplodirat ću.-uzdahnem kada ne sjeo za stol.-A da nam ne kvariš večer...-rekao je.-Žao mi je ali moram.-rekla sam pogledavši u pod. On je se digao i došao je do mene.-Hej malena moja znaš da mi sve možeš reći.-rekao je gledajući me u oči.
-Danas na aerodromu sam vidila Mikija.-krenula sam. Odlućila sam mu reći za Tatjanu i Mikija. Nisam još bila spremna da mu kažem za njegovu majku.-I jesi ga pozdravila, mislim ne vidim ništa čudno u tome.-rekao je ispijajući vino.-Pa...vidi nije tamo bio sam. Bio je s Tatjanom i...ljubio je njen trbuh.-rekla sam,a on me je samo u čudu pogledao.-Ne pa ti meni hočeš reći da su oni meni bili iza leđa zajedno?-dok je to izgovarao stisnuo je čašu u svojoj ruci a ona je pukla.-Ares?!?!-odmah sam se digla i prišla mu.-Dobro sam!-zarežao je.
-A ne, nečeš se ovako ponašati prema meni! Jesam ja kriva što te je varala!-naljutila sam se.-Što oni misle tko su oni!?!?-bijesnio je mene ni ne slušajući.-Ares!-pokušavala sam ga dozivat ali skroz me je ignorirao. U onome bijesu je sve srušio sa stola i razbijo je sve što se nalazilo na kuhinji. Ja sam se samo skupila u kutu. Bik je lud. A boli me ovo. Zbog čega je takvi? Dal mu je žao što neće dobiti od nje dijete ili što ga je voljena prevarila....pitanja u mojoj glavi su ke ubijala. Primjetio je moj stah. Krenuo je prema meni.-Oprosti malena.- zagrlio me je. A onda je sjeo na pod uzimajući bocu vina i ipijajući gutljaj. Sjela sam na pod do njega.
-Zapravo i drago mi je što sam je se skroz riješio i što ne nosi moje dijete. Jer dijete želim samo od tebe.-rekao je i podigao je pogled prema meni.-Žao mi je.-kažem.-Ne treba ti bit. Meni je samo žao zbog Mikija. Bio mi je popud brata.-rekao je. -Nisam.-rekao je. -Što nisi?-upitam ga zbunjeno.-Pripremio ja sve ovo za večeru i stol, znaš da mi kuhanje nije jaća strana ali htjeo sam da budeš sretna.-kaže.-Znala sam to.-kažem i oboje se nasmijemo.
-Oprosti ako sam ti uništila večer.-kažem mu a on me privuče u zagrljaj.-Nisi, ne možeš mi ti ništa pokvariti.-rekao je ljubeći me u čelo.-Sutra je godišnjica smrti moga djeda, inače svake godine odem na groblje s obitelji, bi li volila poći s nama ove godine?-upita me.-Ja?-kažem pomalo iznenađeno.-Pa Diana sad si dio moje obitelji. Odnosno sad si moja obitelj.-kaže, a meni se oći napune suzama.-Jesi dobro?-ma hormoni.-Ludujes ha bebo?-upita Ares stavljajući ruku na moj trbuh. U tome trenu se prvi put osjetio udarac bebe.
I Ares i ja smo se skamenili, a kada smo shvatili što se dogodilo počeli smo se glasno smijati. Bilo je i vrijeme, već sam ušla u 4mj. Uskoro idemo na kontrolu da saznamo spol djeteta.-Hoćemo li otići do tvoje obitelji, već se dugo niste vidjeli. A možda i kad te vide s trbuščičem možda se smiluju.-kaže i nasmije se. -Hočeš reći da sam se udebljela?-kažem glumeći uvrijeđenost...-I to jako-kaže i počne se smijati.
-Mogli bi stati kod njih poslje groblja sutra?-upitam ga.-Može.-kaže. Odlučili smo počititi sve ovo što je on pobacao kako se njegovi roditelji ne bi zabrinuli. Odlučila sam mu neli drugi dan reči za majku. Ali kako bilo to mora biti što prije, vrijeme sve brže prolazi. Ja sam već u 4mj trudnoče i ne bih htjela nikakve neugodnosti pred porod. Što ako se bude ljutio što mu prije nisam rekla?-Diana jesi dobro?-trgne me iz razmišljanja .-Da sve je uredu.-kažem.
-A daš mi pusu...-kaže i poljubi me. Joj kako mi fališ....prošapće.-Pa ovdje sam-kažem.-Pa nisam na to mislio ludice.-kaže i gricne me za uho.-Znaš da poslje one večeri s tobom nisam bio niti s jednom.-kaže.-Pa ne bi vjerovo ali ni ja nisam.-kažem a on se nasmije.-A čuj ostavljam jak utisak na žene.-kaže i privuče me u poljubac. -Idemo leć?-upita me.-Da umorna sam.-kažem a on me podigne i odnese me u sobu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
I ove noći sam zaspala u njegovom zagrljaju. Mazio me je po trbuhu. Da sam i sama mogla birati kome ću dijete roditi ne bi bolje izabrala. Još samo da padne ovaj teret o njegovoj majci s mene i sve će biti bolje. Kad sam mu rekla za Mikija i bivšu odmah mi je bilo lakše. Tako moram i za njegovu mamu. Nadam se da će dobro to podnjet.
________________________________
S obzirom da cu uskoro novu pricu izbacit ovu moram dovrsit do 8.10.2018. Naravno bit ce sve ono sto sam obecala da ce se svasta dogadat. Nadam se da ce vam se svidit sto sam pripremila. I isto tako vjerovatno cu izbacivat i vise poglavlja tjedno....♡♡♡♡
