Sudbina ili pogrešna odluka

23.deo

MILOŠ

Osećam sunce na svojim kapcima, polako otvaram oči i prvo što vidim je ona, moja vila. Gledam je i zahvaljujem Bogu što je naneo na moj put. Bio sam zastranio. Ne u smislu droge i kriminala, već ljubavi. Nakon što me Marina povredila za mene su  žene postale samo jedno, sredstvo da se oslobodim stresa i ništa drugo. Većini se ni imena nisam sećao, kad su mi predložili posle vojske da uđem u specijalne jedinice pristao sam, više na nagovor  prijatelja nego što sam to voleo. Bilo mi je svejedno, dok sam bio u vojsci moja  devojka se udala za drugoga. Trebao sam da znam da ljuba na daljinu ne uspeva. I tako, otišao sam na obuku koja je trebalo da traje nešto oko godinu dana a možda i duže, zavisi u kom delu budem briljirao. Ni sanjao nisam da ću je tamo upoznati. 

Dok sam polako prolazio dvorištem kasarne, na kraju stroja sam primetio plavokosu devojku. Nešto u njenom stavu mi je privuklo pažnju, ne njena  lepota već tuga, tuga u njenim očima. Stajala je tamo i kao da nije bila tu, mislim pratila je to ali kao da je se nije ticalo sve to. Pitao sam se šta onda  traži tu, polako sam stao u stroj i nakon  uvoda  krenuo po rasporedu. Obradovao sam se kad sam video da smo u istoj jedinici, najboljoj i najtajnijoj. I krenula je obuka. Na sve moje pokušaje nečeg višeg od prijateljstva ostajala je  hladna. U svim segmentima je briljirala, najbolja je bila i nisam mogao da dozvolim da me pobedi pa sam davao sve od sebe da budem u rangu sa njom. Mislim i profesori su ukapirali da se nas dvoje takmičimo...

Jebiga u tom prepucavanju sam otkrio i da  ju je verenik prevario  dok je bio na odsustvu i da je to saznala dva meseca pre venčanja i mrtva hladna sve raskinula... Radi u turizmu i pod uticajem  brata od strica pristala na sve ovo. I ide joj dobro , prebolela je izdaju. Bar tako kaže. Godina je proletela, završili smo i poslednjeg dana  kad sam je video u kafiću  osetio sam da  će taj dan biti  poseban. I bio je, tog dana mi se predala i dušom i telom, ni slutio nisam da  je i ona mene od prvog dana  zavolela, tek kasnije smo  shvatili da je naš prvi pogled ujedno i bio pogled ljubavi.  Od tog dana  kada  je postala moja prošlo je 28 godina.

Godina svega i svačega a najviše ludila devedesetih, raspad jedne divne zemlje, bratoubilački rat, ma haos i nas dvoje u svemu tome sa našim misijama i našom  borbom da zaštitiimo bar deo nečeg  lepog... koliko smo uspeli vreme će pokazati. U nekom trenutku '94-te smo počeli sa zajedničkim životom. Preselila se kod mene kući. Otac je bio oduševljen njom i danas je... Postala je njegova ćerka, a nije joj se imalo šta ni zameriti, prelepa, predobra, odlična supruga, domaćica , majka , snaja, ćerka.. Sve je mogla i sve stizala... Samo je moja majka nije  prihvatila iako se u početku  činilo da jeste. Ni slutio nisam  da se pretvarala. Bilo je sve  dobro do trenutka kad smo  saznali da ćemo postati roditelji. Nije da smo baš planirali odmah dete ali  eto  desilo se posle jedne misije i malo  slavlja zaboravio sam na zaštitu i naša Jana je  započela svoj  životni put.

Ni sanjao nisam  sa čim se ona suočava, tada smo kretali  sa firmom radio sam dosta i sam čin saznanja o trudnoći nas je iznenadio. Sećam se da  smo  se vraćali  iz komande i da se  samo srušila pored auta. Brzo sam je odveo do urgentnog i kad su nam  rekli da je trudna oboje smo bili zatečeni. Obradovao sam se a i ona, iznenadilo nas je . Došli smo kući uz napomenu lekara da mora da se pazi jer se beba nisko ugnezdila i da postoji opasnost od  spontanog. Saopštili smo  roditeljima  da je trudna i nije bilo srećnijeg od mog oca. Primetio sam da mi se majka lecnula ali sam mislio da je to samo zato što je trudnoća  pomalo rizična. Nisam reagovao posebno ni kad je došla kod mene  i rekla da je najbolje da je nateram da abortira jer kad nije krenulo kako treba, bolje da  ga i ne rodimo.

 Ne sumnjajući ništa, rekao sam to  Leni, nisam  znao da je  time povređujem. Jedva sam je smirio. Sećam se da mi je tada rekla da ako ne želim ne moram da  budem sa njom i da ona odlazi kod svojih roditelja ali da neće abortirati  nikada. Kada sam je pitao zašto rizikuje kad je već krenulo loše i postoji opasnost da  izgubi dete, i da će biti druge dece, pogledala me je kao da sam sa Marsa pao. Tada mi je objasnila da abortus ne dolazi u obzir iz više razloga, prvi i najvažniji je da ako se prekine prva trudnoća velike su šanse da ikada više ne ostane trudna, drugo  da je ona zakleti protivnik abortusa i najvažniji da ona želi  to dete sa mnom ili bez mene.