Ponoc je već uveliko prošla...ne znam koliko je bilo sati ali me nije ni zanimalo samo sam želeo da vidim njega...znao sam da on izlazi na ovakva mesta i da ako budem napravio taj mali rizik mocicu da ga vidim još jednom...svetla u gradu su počela da se gase...tada jedino osvetljenje bio je moj telefon koji je neprestano prikazivao pozive...verovatno su bili od moje majke ali kao što sam rekao ne zanima me...
Sto sam se više približavao muzika je bila sve jača...nakon što sam ušao unutra osetio miris alkohola i cigareta...mrzim to...pogledom sam ga tražio po objektu ali od njega ni traga...gde li je? Tražio sam ga par minuta ali sam na kraju odustao...išao sam levo desno ne znaju i sta da radim...sad se ne mogu vratiti kući...u daljini sam ugledao dečka crvene kose kako ulazi u klub...to je on...potrčao sam sa ka njemu...ali sam se zaustavio kada sam video da nije bio sam pored njega je stajao neko drugi i držao je njegovu ruku...nisam mogao da verujem...moj Jimin...jedino lepo što mi se desilo u životu tamo stoji i drži se za ruke sa nekim drugim...Nisam plakao...jednostavno nisam mogao...ne mislite da ga nisam voleo...voleo sam ga više od svog života...samo nisam imao više suza...istrčao sam iz kluba...
(...)
Stojim na ivici krova zgrade...ovde sam bio i prošli put...pokusao sam isto...ali tada Jimin mi je spasao život...bas ovde na ovom mestu pre tačno 5 godina upoznao sam ga...i od tada više ništa nije bilo isto...ne brinem se...znam da nikom neću nedostajati...moj otac je poginuo u saobraćajnoj nesreći dok sam još bio mali...moja majka od tad stalno je dovodila svalere i svaku noć se kuci vracala pijana...trpeo sam to godinama...ali mi je on otvorio oči...
Uskoro će se sve završiti...zatvorio sam oči i udahnuo vazduh po poslednji put...
"Wow...kako je čudno videti te ovako kasno...još nisi u krevetu?"
Okrenuo sam i video sam osobu koju sam najmanje hteo da vidim...
"Sta ti radiš ovde?"
Prevrnuo sam očima...
"Bio sam u prolazu i jednostavno sam morao da dodjem na ovo mesto...nego planiras nesto?"
Nisam odgovorio na to pitanje i okrenuo sam se ponovo ka gradu...
"Još si tu?"
Rekao sam pogledavši ga...sedeo je sa prekrštenim nogama i gledao u mene...
"Mogao si da me obevestis da ces skakati da donesem kokice ili nešto ovako je dosadno"
Nasmejao se sarkastično...
"Duhovito...samo idi smetas mi"Nastavice se...
YOU ARE READING
You belong to me *Taekook*
Science FictionDa li osoba koja vam je unistila zivot u proslosti moze postati osoba kojoj bi dodelili dve najvaznije reci u zivotu...Jungkook je bio slomljen posle velike izdaje osobe koju je voleo ali tada se pojavio on... Da li okolina utice na promenu ljudi il...