Sudbina ili pogrešna odluka

24.deo

LENA

Ulazim u privatni dom zdravlja i oslonjena na ruku svog sina,  idem u deo  gde se nalazi ordinacija moje doktorke i prijateljice.U jednom trenutku začujem iza sebe kreštavi  glas.

- Vidi u tim godinama  šeta ko  kraljjica kako je nije sramota.Uhvatila  tako mladog čoveka, matora baba - nije potrebno da kažem da su sve oči u čekaonici bile uprte u nas. Polako se okrenem, osećajući da bledim.Osećam kako  Darko se besno okreće i  stišćem ga za ruku.

- Ne, sine. Pusti me -prošaputam.

- A tebi je krivo što ti  30 godina ne uspeva da uhvatiš jednog mojih godina, Marina.Kako te nije sramota da tako nešto i kažeš, vrlo dobro znajući da je pored mene moj sin, moj  i očev ponos?- ne ostajem  joj dužna.

- Zašto da me bude sramota, nisam ja trudna kad treba da  negujem unuke- nastavlja sa svojim provokacijama i ne primećuje Miloša iza sebe, koji mi daje  tajni znak da  nastavim.

- O negovaću ja i unuke, Bogu hvala.Nadam se uskoro će me obradovati ovaj lepotan i moja lepotica.Šta fali  uz  ova dva  anđelka  negovaću i unuke...- kažem  kroz smeh.Držim Darka  koji osećam da besni.

- Neka majko, ima vremena, prvo da  sačekamo moju braću , pa ćemo na  tvoje unuke preći.- čujem kako  glasom punim besa govori.Pomilujem ga po obrazu i poljubim a on odjednom zaštitnički  stavi ruke na moj stomak. 

- Šta????!!!!Opet si trudna, pa rekla je da se pobrinula da nikada više ne zatrudniš , kako..?- vrišteći  stegnutih pesnica Marina je krenula ka meni.

- Ko je to rekao? - pitam dok se Darko postavlja  ispred mene.

- Ona kučka od tvoje svekrve.Razvela sam se, deca me mrze jer mi je obećala da će vas rastaviti, i mislila sam da je to završila  pre nego što je umrla...Dala sam toliko para i njoj i onoj veštici...-priča ko navijena i ja  vidim kako Miloš  bledi i kako se bes u njemu  kupi.Moraću da  reagujem.

- Marina, on te nije hteo ni pre 30 godina, kako si pomislila da će sada? Ostao je  uz mene i Janu i Darka sve ove godine, misliš iz sažaljenja? Ne, već zato što me voli i što  sam ja jedina koju želi u svom životu.Kako si mogla da joj poveruješ?Marina koliko puta do sada sam ti rekla da joj ne veruješ, da si za njega  prašina koja je ostala u prošlosti.Pogledaj, ponovo ću mu roditi decu, zar stvarno misliš  da bi me on ostavio i otišao sa tobom? Shvati da me on voli a i ja njega.-pokušavam da doprem do nje ali...

- Ne, lažeš on me i dalje voli, ti si ga vezala za sebe onim bogaljem od ćerke.Zato je ostao sa tobom.-nastavlja sa svojim govorom.

- Zašto ga ne pitaš sama, Marina?- kažem.Miloš mi prilazi i zagrli.

MILOŠ

Dobio sam informaciju da se Marina nalazi u  Domu zdravlja gde su Darko i Lena, žurim tamo jer osećam da se neko zlo sprema i bio sam u pravu. Stižem na vreme, prilazim  im polako  i dajem znak svojoj ljubavi da nastavi. Moram da saznam sve, sa čim se moja  ljubav  suočavala a da ja nisam znao. Otac mi je  dosta otvorio oči ali moram da  saznam sve.Kad sam razmislio malo bolje shvatio sam šta mi je Lena svih ovih godina indirektno govorila ukazujući na Janino stanje i na  njenu povredu.Moja majka, tek sad mi je jasno  kakva je ona bila osoba, a sada slušam buncanje ove jadnice.I gledam  moju lavicu kako se bori i našeg mladog lava kako štiti svoju majku i braću.U jednom trenutku Lena mi da uvod da se pojavim i  ja prvo je zagrlim.

- Ljubavi, je si li dobro? Oprosti od dosadnih mušica nemaš mira  ni ovde. Moraću da se žalim upravi , kakva je ovo čistoća kad  ima  muva.Jesam li stigao na vreme da vidimo kako su naši mali  lavovi?- pitam i ruku zaštitnički stavljam na stomak.Lena mi klima  da jesam.Polako  okrećem glavu ka  ludači.