Novi svijet🔚 Tiskana 📚

2. Poglavlje

Ash

Otkrili smo Eryhaki na jednoj letjelici u blizini Romera. Uletjeli su nam u radar prilikom redovne kotrole I to baš sad.Danas.
Ja i još trojica smo krenuli u pokolj. Te
gadove treba ubiti prije nego dođe ženka sa one primitivne zemlje. Svaka opasnost mora biti eleminisana jer ako ženki nešto bude , ugovor propada a mi ćemo da izumremo. Neće nam
trebati Eryhaki da nas dovrše.

Pristajemo na letjelicu i kradom ulazimo kroz zadnji otvor. Eryhaki nisu bili pametna bića tako da je ovo bila igra.Niti su imali kakvu naprednu tehnologiu da nas otkriju. Možda su čak primitivniji od onih sa Zemlje.

Prolazimo kroz zadnji dio prema pilotskom dijelu i tu pronalazimo dvojicu. Dva poteza srebrenom sabljom i njihove glave zavšiše na podu. Ostatak ekipe krenuo je prema pilotima. Zvukovi odjekuju kroz letjelicu. Zvukovi jauka ,mačeva I borbe. Sreća pa je letjelica autopilotska inače ne bi obro završilo za nas. Ovakve primitivne letjelice kod nas su povučene iz upotrebe prije stotine godina. A sumnjam da neko od nas zna upravljati njom. Ja znam da ja sigurno ne znam.

Dok sam hodao po brodu i gledao da li ima kakvih dragocijenosti za uzeti prije nego zapalimo brod , u periferiji oka ugledam kretanje ali prekasno.
Okrenem se a Eryhaki zabije svoje zube u moju nadlakticu. Njegov miris raspadanja zapuši mi nos a njegovi zubi samo što nisu došli do kosti. Miris im je tako odvratan da mi je već muka. Kao truplo koje je dugo stajalo na suncu.

Ako se to desi , da dođe o kosti, mogu i sam da si je odsjećem , da ne mučim doktore ,jer to je jedina opcija ako želim preživjeti. Prije nego je uspio svoj naum da ispuni jedan od suboraca mu probije mač kroz trup i on opusti usta s moje ruke i padne na pod.

Ruka mi bridi , boli , peče. Meso oko zubnog otiska počinje da propada i znam da hitno moram doktoru. Cade otvori boćicu i pospe preko moje ruke. To je nešto što je izumio jedan od naših
doktora. Usporava propadanje tako da mogu stići do broda prije nego bude kasno. Pokupimo se i krenemo put Romeru.Zadnji koji je izašao pritisnuo je tipku samouništenja. Imamo nekih pet minuta prije nego se pretvori u svemirski otpad.

Negdje na pola puta prema Romeru izgubim svijest. Kad otvorim oči shvatim dvije stvari. Prvo živ sam , drugo ruka mi je još na tijelu.
Okrenem glavu i vidim da sam u ambulanti. Redgen je pored mene i ja ga uzmem u ruke i pređem par puta
preko sebe , kako svijetli zeleno znam da je sve uredu. Ustajem i krenem prema svom prostoru. Moram se presvući i kao kapetan broda dočekati tu žensku s zemlje.

Nije mi jasno zašto se moj otac uopšte upustio u taj sporazum. Ta rasa nije vrijedna naše pažnje ni naše žrtve. Trebamo samo pustiti Eryhaki da dovrše ono što su sami počeli.
Kad je otac pokazao zanimanje za tu planetu , upratili smo njihov signal i na velikom tvu gledali njihove programe. Svaki dan ubistva , silovanja , prepirke . Svaki dan nestali , pronađeni ,
ostavljena djeca.

Zar ti ljudi ne znaju koliko su djeca dragocjena bića. Zar ne znaju da bi jedna
Titanka dala život kad bi ga imala u rukama. Zar ne znaju da cijene ono što imaju? Titanka mora da čeka godinu dana I pravo vrijeme da bi uopšte imala mogućnos da bude trudna I to jedino s drugom polovicom svoje duše.

Ljudi olako shvataju ono što bez truda dobiju. Nisu ništa radili da bi zaslužili onakvu zemlju.
Punu zelenila , voda , životinja. Nisu imali nikakvu zaštitu , nikakve planove. Razmišljali su samo o trenutnim užicima i o novcu.

Novac ih je i uništio. Gledali smo historiju i dok su razmijenjivali dobra sve je bilo uredu. Kad si mijenjao nešto za nešto , niko nije bio toliko bogat , ali svi su bili zadovoljni. A sad se neki kupaju u novcu , dok drugi spavaju u blatu. Odvratna rasa. Još kao djeca imaju djecu. Bacaju ih u smeće.Zakopajvaju žive. Zakopa dio svoje duše u živo u zemlju . Strašno.