Sudbina ili pogrešna odluka

25.deo

LENA

Darko me vozi kući, dok Miloš ostaje u firmi. Znam da  će sada Marina da  upozna pravog Miloša i nisam sigurna da  će joj se svideti njegovo pravo lice. Ja sam srećna  žena koju on obožava, i njegovu pravu prirodu nam samo iz posmatranja, nikad nisam osetila na sebi njegov bes i ljutnju. Bilo je svađa i prepirki ali nikad grubosti tokom našeg  braka. Znali smo da se dobro  posvađamo  oko dece, posla  i njegove majke ali nikad to nije prešlo granicu verbalne svađe. Ali  zahvaljujući našem tajnom poslu  jako dobro sam znala kakav je i ko je on kad je ljut. Da se razumemo, on je dobar i pošten čovek nada sve  pravedan ali ne dozvoljava  da ga niko  gazi i prevari, a Marina je upravo to  uradila.

 Neka mi jeza prolazi kroz telo, plašim se da  ne uradi nešto  loše jer ono što će saznati neće biti nimalo  lepo. Ja sam  prećutala mnogo lošeg što su mi radile, nisam mu govorila ni onda a ni sada. Ali znam njegove metode i znam da  će ona sve mu reći i to još  hvaleći se. Njena mržnja prema meni je  neizmerna. Nadam se da mu neće reći i za ona dva pokušaja da ubije Janu  tokom operacija.Sam Bog mi je rekao da tražim promenu anesteziologa oba puta,, ni dan danas ne znam zašto sam to uradila.U mislima nisam ni primetila da smo stigli kući. 

- Mama, stigli smo.Da li ti trebam još? - pita me dok mi pomaže da izađem. Pogledam ga. 

- Ne dušo, ne trebaš mi više, tu je Jana  a i doći će tetke i baka. Idi , imaš ti sigurno svoje obaveze.- kažem mu. On se osmehnu.

 - Mama, idem u firmu. Tata je divan ali ona je udarila na  tebe i nas. Moram biti tamo.- kaže mi. Isto razmišljamo, nasmejem se.

 - Idi zlato majkino. I ja se plašim. Ništa dobro neće saznati. Idi , spasi ga od njega samog.- kažem sinu i gledam kako  sleti niz ovih par stepenika i sede u auto i ode.

 Mahnem šefu obezbeđenja  u kameru da dođe kod mene.Polako uđem u kuću i u dnevnom boravku zateknem svoje sestre i majku. Nismo se videle od godišnjice tatine smrti. Čujemo se  ali još nisam im rekla  da sam trudna.Mnoge stvari moji ne znaju. Znaju da  pored svog posla radim još nešto za državu ali ne znaju šta. Sada će morati da saznaju  deo ali najpre da vidimo njihovu reakciju na mene. Polako ulazim u sobu i Jana ustaje i kreće ka meni. 

- Mama, je li sve u redu? Zašto si sama? Gde su tata i brat?- polako prilazim majci. 

- Sve je u redu, tata ima posla u firmi a bata me dovezao i ode  da mu nešto pomogne. Mama, kako si? Dobro mi došla. -kažem i gledam je kako me posmatra. Stojim pred njom i čekam i kreće moja najmlađa sestra.

 - Šta smo mi tebi, neprijatelji? Ne možeš li  jednom da nas uključiš u svoj život kako treba. Ona luda Tanja celom selu rastrubila kako si trudna i da se njen brak raspao. Ispada da si trudna sa Mirkom. Mami dolaze ljudi i pitaju je li to istina.- pogledam je. Majka me zagrli i poljubi.

- Nek je sa srećom, kćeri. Je si li dobro?- pogledam je  i kažem. 

- Hvala majko. Dobro smo. Zdravo i tebi, Lino! Vidim da si u elementu. Jebala te Tanja i njene nebuloze.Da, istina je. Trudna sam, kao što vidiš i hvala na pitanju  dobro sam. Kaži mi  jedno, hoću li ja ikada biti na prvom mestu kod tebe ili će ti uvek biti  važnije šta prokleto selo misli? - pitam je.

 Već mi je dosta njene malograđanštine. Od kad zna za sebe uvek je bilo važnije  šta drugi misle o nama nego mi sami. Ne razumem, rodili nas isti ljudi, isto vaspitali ja i Lana  smo slične a ona...

- Ne , ne, mama ostajem pri tvrdnji da su nju zamenili u porodilištu. - kažem mami. 

- Slažem se sa tobom, Leno. Lino, stvarno si preterala. - začu se i  Lana najzad.