Sudbina ili pogrešna odluka

27.deo

LENA

Ulazim u radnu sobu i vidim da stoji pored prozora. Uzdahnem i polako mu priđem. Okrene se prema meni i zagrli me, stavlja ruku na moj stomak i mazi ga. Smeh mi  razvlači lice, neke stvari se ne menjaju, tako se ponašao  i kad sam bila trudna  sa Janom i Darkom. Imam utisak da voli kad sam trudna.Stojimo tako neko vreme i  ćutimo. Naša ćutnja je  nekada bila tako glasna. Ma razumemo se i u ćutnji. Nije lako  ono što nas čeka. Ipak smo doneli odluku bez da smo  pitali  ikoga o osobi koja sa nama i nema neke  bliske veze.Nekad se pitam kako  smo  postali tako hladnokrvni. Odlučujemo o životu i smrti kao da  pijemo kafu sa prijateljima.

- Ne znam kako da počnem. Znaš  uvek sam ti se divio kako si lako uspostavljala komunikaciju i svaka tvoja odluka je bila  tako ispravna. Znam da  je blesna i znam da  nas nikada neće ostaviti na miru ako je ostavimo ovde, ali sad  reći to njenoj deci i bivšem...Jebem ti...- progovori teško uzdahnuvši.Pogledam ga. 

- Kaješ li se Miloše što si izabrao mene a ne nju?- upitam. - Ne, zaboga. Odakle ti to? - uzviknu zabezeknuto me gledajući.- Onda nema problema, oduka je  logična. Ona je opasnost za nas i našu decu. Imamo sva prava da je sklonimo odavde.Pusti mene da razgovaram sa njima.- kažem mu. Nije lako , znam to i ja. Ali i sama  pomisao da su mi deca u opasnosti ja dvojbe nemam.- U pravu si, zaista  je tako. Nikada ali nikada se nisam pokajao  što sam sa tobom. Kajem se samo što sam bio slep kod očiju i nisam video šta ti je majka radila. Ustvari, slutio sam ali ...- reče  privlačeći me jače u zagrljaj. - I nema potrebe, ovo je moja  bitka.Žao mi je dece.Pa i njega.-doda.

MILOŠ

Stojim u  radnoj sobi i gledam napolje, prijatelji su otišli i  sad čekam  da dođe Marinin  bivši i deca. Treba da im kažem gde je i  objasnim  i razmišljlam kako da to uradim. I pre nego što je ušla osetio sam da  dolazi. U par  reči me je smirila, kao i uvek. Da  u pravu je , deca i ona su mi najvažniji i  njih moram da štitim. Pokušam da joj se  na neki način izvinim za  ono što joj je moja majka radila a ja nisam znao ali i  tu me preduhitri. Mora da sam u nekom od predhodnih života  delo zaslužio da u ovom  budem nagrađen sa ovakvim anđelom. Stojimo tako  zagrlljeni i u svojim mislima. Čujem da se vrata otvaraju i Jana se pojavljuje na njima.

- Mama, tata, stigli su. Čekaju vas u  dnevnom  boravku. - kaže. Duboko udahnem i klimnem joj glavom. Nemam  glasa da  progovorim. Lena me  stisnu  za ruku i povede  da izađemo ohrabrujući se osmehujući. Oboje znamo da  Marinin muž i nije baš najprijatnija osoba.Ulazimo u boravak i vidim da je  i obezbeđenje  tu. Nakon Tanjinog ispada nisam više dozvoljavao ni jednu  grešku.

- Dobar  dan, Paviću. Šta se ovo dešava, ovi tvoji su nas isprevrtali na mrtvo ime.- čujem ga. Vidim da je  blago  pod gasom. Hmm, neće biti lako.- Zdravo, Laziću. Naravno da će da  vas sve pretraže nakon pretnji i napada  tvoje žene. - kažem.  - BIVŠE žene. Ne pominji mi tu kučku. A čekaj pa naravno da ćeš je pominjati, nikada te nije zaboravila i nije ni izlazila iz ove kuće.- ispravi me podižući prst u vis.- Kako to misliš nije izlazila iiz ove kuće? - upitam. Mada mi u glavi  proleti da je otac nešto  slično već rekao.

- Ti kao nisi znao da je ona ovde dolazila, ma daj. - reče mi. - Ne nisam. Ja je nisam video 30 GODINA čoveče, prvi put sam je video juče u domu zdravlja  posle  30 godina kad je napala Lenu. - mirno kažem. Gledam kako mi se  ironično smeje. - Nemoj meni te fazone da prosipaš, molim te Paviću. - krevelji se. - Nisu  fazoni, Branko. On nije znao da ona dolazi u ovu kuću. Moja svekrva je  krila to i dovodila je ovde samo kad on nije bio tu da bi me zajedno mučile.- Začu se  i moja  srna. On je pogleda i tek tada uoči  da je trudna.

- Hoćeš da kažeš da ni meni ne veruješ' - upita ga ona.  - Ne, verujem ti.Samo mislio sam...ma nema veze. - odmahnu rukom.- Nek ide kučka gde  želi, samo kad sam se oslobodio nje.- doda. - Kučka je u Irskoj, danas odvedena na psihijatrijsku kliniku jer je ...pa najbolje da vi sami pogledate šta je po sredi . -  i pustim mu  snimke iz  doma zdravlja i  sa saslušanja. Posmatram ga a i vidim kako se deca  zgražavaju.On samo bledi.