Ti si moj strah

| Prvo Poglavlje | Novi početak

Pakujem poslednju stvar u kofer i konačno ga zakopčam.
Zbogom, Beograde.
Tako je lepo izgovoriti te reči.
Tako je lepo napuštati ovo mesto. Ovaj pakao.
Nabacim jedan osmeh i konačno izađem iz stana, zaključam vrata i ostavim ključ u bravi za sledeće podstanare.
Izađem iz zgrade, te uđem u taksi koji me je već čekao ispred.
,, Kuda idemo? "
,, Aerodrom " - ponosno izgovorim i izvadim cigaru koju polako primačem ustima.
,, Delujete mi poznato odnekle, da li se znamo? "
,, Ne znam. Ja vas prvi put vidim. "
,, Pa, lepoticu poput Vas je teško ne uočiti. " - nasmejem se na njegov neugodni kompliment ali opet u isto vreme prevrnem očima.
,, Hvala, valjda " - izbacim pikavac od cigare kroz prozor i skapiram da smo već stigli.
,, Hvala Vam još jednom. "
,, Srećan put. " - zgrabim kofer i krenem da ga vučem ka policijacima koji su već pregledali kofere. Pokažu mi rukom da krenem ka mom letu na šta samo klimnem glavom.
Ovo je jedini dan u poslednjih deset godina da sam se probudila srećna.
Osećam se kao da sam sav teret sveta skinula sa leđa, kao da konačno mogu ponovo da dišem.
Uđem u svoj avion i sednem do prozora, dok su pored mene sedeli dvojica muškaraca, koji su se držali za ruke.
Prevrnem očima na pomisao da ću ceo put morati da ih slušam kako razmenjuju slatke reči i poljupce, dok ja takav gest nikad nisam osetila u životu.
Pa, ovo će biti naporan let, već to mogu predosetiti.
[...]
Konačno, sletela sam.
Vozim se taksijem do svog novog stana.
Posle petnaestak minuta izađem iz istog i zaputim se ka visokoj beloj zgradi, u malo starijem stilu.
Pre nego što uspem išta da uradim, osetim jak udarac u gornjem delu stomaka zbog čega se automatski nađem na podu.
,, Stvarno mi je žao... Da li si dobro? " - čujem muški glas kako priča engleski, znači turista je.
,, Pazi malo kuda ideš. " - drsko mu odgovorim dok ustajući brišem prašinu sa svoje haljine.
,, Jesi ti nova ovde? "
,, Da. Izgleda da jesam. "
,, Vidi se. " - molim? Da li me je ovaj lik upravo...
,, Izvini? " - ne stignem da završim misao do kraja, jednostavno, moj jezik je previše brz.
,, Ja sam Alex. Drago mi je. "
,, Meni baš i nije. "
,, Mogu li makar da saznam tvoje ime? " - šta je sa njim? Upravo smo se sudarili, on mi je odbrusio i sada odjednom želi da se upoznamo.
,, Juni. "
,, Lepo i unikatno ime. Nadam se da ćemo se opet sresti, Juni." - nasmeje mi se i nastavi da ide pravo... Čudno.
Iskreno, nadam se da ga neću ponovo sresti, postoji neka čudna emocija koju on izaziva u meni.
Popnem se na sprat do svog novog stana.
Manji stan sa starijim nameštajem, za neke ljude je premalo, ali za mene je ovo savršeno.
Ovo je za mene novi početak.
.
.
.
.
.
Zdravo dragi moji, ovo je moja prva knjiga na Wattpadu i prva knjiga u serijalu ,, Okean zablude " . Ovaj deo je bio kratak ali sledeći će definitvno biti mnogo duži, i bolji.
Nadam se da vam se sviđa, uživajte u novoj ljubavnoj drami. ❤️
Volim vas, hvala na čitanju.