Sudbina ili pogrešna odluka

30.deo

LENA

Sedim pored Miloša dok vozi ka mom selu. Idemo kod Vere odnosno na rođendan moje mezimice.Ispred nas ide jedan auto sa obezbeđenjem iza još jedan. Već počinjem da ludim od ovih Miloševih mera. Znam da je uplašen nakon svih događanja ali ovo je preterano. Mada  tamo gde idemo mislim, ustvari osećam da će mi biti potrebni.Na žalost moja tetka, Verina majka, je  udata za Mirkovog nerođenog strica, uvek smo nekako balansirali i nismo se preterano sretali na tim događanjima.Već sam u 6.mesecu trudnoće i sve je u redu, čak sam iznenađena da je moje srce dobro. Ni doktor ne može da veruje, mada kaže da se dešavalo da se tokom drugog stanja popravi stanje, videćemo do kraja.Jedno je sigurno, carski mi ne gine.

 Ni kardiolog ni ginekolog ne žele da  rizikuju.Ulazimo u selo, nisam ovde bila tri meseca, od godišnjice  tatine smrti, koliko se toga izdešavalo  za to vreme.Psihički se pripremam za ludilo. Biće svega, a Vere...pa nje najviše.Deca dolaze kasnije, kao i Dana i Damir.Prisećam se  susreta sa Verom pre dve nedelje, joj majko, rasturila je Miloša. Zezala ga je  sve u šest, nijie znao gde se nalazi a kad su se  namestili i Dana I Damir pa kad je saznala da je i ona trudna,nastao je haos. Nisam znala da moj muž može toliko da crveni.Dana i ja smo se držale za stomak od smeha, crveneli su gore  nego semafor.

Još kad se  Veri pridružio i moj svekar, u jednom trenutku sam pomislila da će obojica pobeći glavom bez obzira ali onda  su se pogledali i pozvali Mrguda da dođe. Mrgud ili Boško je naš šef u službi.Počela sam da se smejem kad je na vrata ušao nabildovani grmalj od 58 godina mada je delovao mlađe  deset godina.Vera je zaćutala, a ja sam primetila kako su se pogledala ova dvojica. Tačno sam znala koji im je plan. I znam da ovo  kasnije dolaženje Dane i Damira ima veze sa Boškom Lukićem.Pogledavam ka Milošu i vidim kako pokušava da sakrije osmeh.

- Šta ste naumili, barabe? Ne dirajte  mi sestru, Miloše.- poče da se smeje. 

- Dušo, nećemo mi njoj ništa. Prepuštamo to Mrgudu. A priznaj, varnica je prsnula među njima odmah, samo ćemo ih malo pogurati.I njemu je vreme da se najzad oprosti sa prošlosti.- objasni mi dok parkira ispred restorana u centru.

Gledam kako se  obezbeđenje raspoređuje i primećujem znatiželjne poglede seljana.Sad kad izađem najzad će ukapirati da  nisam obična devojka i žena kakvom sam se predstavljala. Vidim Sanju i njenu majku kako stoje na kapiji i gledaju.Miloš izlazi i obilazi oko  auta da mi pomogne da izađem iz  kola. U susret mi dolazi tetka i brat.Miloš uzima kesu sa poklonom.

- Leno, kako si kćeri? Joj kad mi Mica  rekla nisam mogla da verujem. Pa kako to?- ne može tetka da ne bocne. Počinjem da se smejem jer se brat njoj iza leđa  smeje i prevrće očima.

- Aj, bre kevo, ne lupaj. Hoćeš da ti objasni kako se prave deca. Desilo se pa šta.Nije joj prvo.- gunđa iza nje i sklanja je pa me privlači u svoj medveđi zagrljaj.

- Gde si batino? Znaš propustio sam mnogo šta ali rođenje ovo dvoje neću. Zete ima da dođem iz Švedske da se napijemo a pre toga da proslavimo  ozdravljenje  naše princeze.A gde je ona? I gde je  baraba ujkina?-polako se iskobeljam i poljubim ga.

- Joj uguši me, popusti malo. Nije lako mojoj snaji sa tobom.- kažem pa se okrenem tetki.

- A tetka,  je si li možda želela radije da me vidiš bolesnu, a da narod ne ispira usta sa mnom?- pitam je dok se pozdravljam.

- Ma ne lupetaj, naravno da ne.Samo ne razumem. - kaže.

 - Šta ne razumeš, kevo? Pa oduvek smo znali da Lena nije  kao svi mi ostali. Ona je uvek bila posebna, i eto vidiš i zdravstveno je tako.- objašnjava joj moj brat dok se  pozdravlja sa Milošem.