Sudbina ili pogrešna odluka

31.deo

MILOŠ

Ne mogu da verujem, koliko je  žena mrzi.Koliko  je zlobe i  ne znam  čega u tom pokv arenom stvorenju. Nismo je  tužili po želji moje srne i ona umesto da nastavi dalje i bude uz svoju decu ona i dalje napada nju.Držim u naručju svoju ljubav i polako je  vodim  ka stolu u jednom trenutku  je  čujem.

- Trenutak Tanja! Aco stanite.- muzika stade i  oni se okretoše ka nama. Svi nas gledaju.Držim je u zagrljaju i čekam da vidim šta  će uraditi.

- Zašto Tanja, zašto me toliko mrziš?Pre 30 godina sam ti se sklonila  sa puta, iako  sam mogla da  te uništim, nisam. Sklonila sam se i otišla drugim putem.Ni  u ovom selu nisam mnogo boravila, prespavala bih  i  odlazila zorom a vraćala se kasno. Trudila sam se da maksimalno izbegnem porodična okupljanja, nisam ti stajala na putu. Zašto me toliko mrziš?- pita je i osećam da je ovo  krik bola koji  se 30 godina krio  u njoj.

Znam da me voli i da sam jedini  u njenom životu ali isto tako  znam da  je u jednom malom skrivenom delu njenog srca ostao bol za prvoom ljubavi, koja je izgubljena.

- Pitaš se zašto te mrzim? Zato što si takva. Savršena. Prvo si mi sestru  oduzela, više se družila sa tobom nego sa mnom a onda si morala i da  uzmeš najboljeg frajera u selu. Tebe su svi voleli i dan danas te vole.Mrzim te jer te on  još uvek voli. Mrzim te jer nisi  pukla  od bola, nisi se slomila pre 30 godina. Mrzim te jer si mnogo jača od mene. Zbog jedne  igre, glume ti si mu okrenula hladno leđa i nisi htela da ga pogledaš. Znam da  te je presretao, da je pretio svim mladićima koji su ti prilazili.Znam jer je dolazio i pričao mi sretan, kako je  oterao tvoje udvarače.

Uživao je da mi priča kako će sve uraditi  da  ga čekaš dok se on ne oslobodi mene a onda si nestala na dve godine, ludeo je, viđao te jako retko i iz daljine i dolazio i tukao me.Govoreći mi kako sam ja kriva i da sam prokleta kurva.Nije ga bilo briga ni za dete koje sam mu rodila, a onda kad sam  rodila  sina malo se primirio.Pomislila sam da je najzad svanulo i meni.Tebe nije bilo nigde, a onda jednog dana smo te videli kod Vere.Bila si u društvu svog muža i sijala si, a onda smo čuli kako ti on kaže da paaziš i ne dižeš Kaću. On je prebledo i pogledao me  takvim pogledom da   sam znala da  za mene više sreće nema.Kad smo došli kuči ubio je Boga u meni, deset dana nisam mogla na ulicu da izađem.Znam da  ti nisi bila kriva ali bila si uzrok...- gledam je i ne mogu da verujem, vidim da se svi zgledaju.

- Tanja, ja sa tim nisam imala ništa.Nisam ga viđala.Videla sam  ga kad je došao po vaše vize  da idete na lečenje i sledeći put  je bio taj kad ste kod Vere bili. On je za mene prestao da postoji  još onog dana kad sam vas zatekla u tvojoj kući. Ja prevaru ne opraštam nikome, a on me je prevario sa tobom, ženom koja je imala  takvu reputaciju. Jaka jesam, ali moja snaga je ovaj čovek iza mene i njegova ljubav.Ljubav moje dece.Kažeš da sam ti uzela sestru, nisam, mi smo bile prijateljice ali vas dve ste vezane drugim nitima,kao što vidiš ja ni sa Sanjom nisam  u kontaktu, valjda ti je to dovoljno.Nisam ti ja stajala na putu sreći.Ti sama si  sebi izabrala put. I da ste se  razveli i da se niste nikad ni uzeli, za mene je on prestao da postoji  pre 30 godina kad sam skinula prsten sa ruke.Ja ne  prihvatam ničije otpatke draga moja a on je  bio tvoj odpadak.I sad ću ti dati jedan savet, prihvati ga ako  hoćeš ako nećeš nemoj.- mirnoća kojom je  odisala moja srna je bila neviđena.

- Da čujem, šta je to tako mudro  što imaš da mi kažeš. - iz  svake reči je izbijao sarkazam.

- Prvo, taj ton ti nije potreban, ono što ču ti reći je sledeće, htela si da  stvoriš ljubav na silu, gazeći preko  drugih. Sreća se ne  stvara nad tuđim bolom. Ja ti ne zameram, u neku ruku sam ti i zahvalna što si se umešala između nas dvoje.Sada znam da  bi udaja za njega bila pogrešna jer on nije bio moja sudbina. Moja sudbina je ovde pored mene, čovek na čijim grudima nalazim mir i sreću.Ono što želim da ti kažem je sledeće, zaboravi Mirka, sada je kasno da se on promeni, njegova opsesija je prešla u bolest. Pre mnogo godina si mogla da mu pomogneš ali sada je kasno, on  iz bolnice će izaći ali se nikada sa lekova neće skinuti. Imaš dvoje dece i unuke, okreni se njima, ko zna možda i sretneš nekoga ko će ti pružiti ono što ti on nije.Od njega ne očekuj ništa...žao mi je što ovaj razgovor nismo obavile pre  20 ili 15 godina.

Ne brini, za njega u mom životu  već 30 godina nema  mesta a nakon saznanja da je  on organizovao da mi ubiju ćerku na rođenju  i da  posle tog neuspelog pokušaja sam se 23 godine borila da je  stavim na noge, on je mrtav za mene.Nadam se da ćeš biti  pametna i  okrenuti nov list i sa svojom decom  biti srećna. Zaboravi na mržnju  prema meni jer nemaš razloga.Za mene ste ti i on davna prošlost, koja  me ponekad samo žigne kad odlutam u sećanja, ali ništa više.Želim ti da bar sada, na kraju života budeš voljena i srećna, ali da bi to  ostvarilaa morš se rešiti te mržnje. Aco, tebi su naša vrata uvek otvorena i uvek ćemo ti u svemu pomoći. 

Ne znam kako je rasti u braku gde nema ljubavi i osećati  da te rođeni otac ne voli jer vas je  rodila žena koju  mrzi, ja nisam tako odrasla, ali ću  pokušati zajedno sa mojim mužem da ti olakšam u životu.Zbogom Tanja, zauvek. - pogledam je i ne mogu da verujem, ni nakon 28 godina ja ne poznajem  do kraja  svoju ženu.

 Uvek me iznenadi.Gledam kako Tanja odlazi pognute glave, pa šta može i da kaže na sve ovo.Pogledam po restoranu i vidim iznenađene poglede a i poglede odobravanja aa onda se prolomi  aplauz.Ljudi su ustali  i pljeskali mojoj srni. Polako je vodim ka stolu i pomognem da sedne.Ponosan sam što je moja i majka moje dece. Sedam pored nje i privlačim je u zagrljaj i ljubim, ljubim kao da smo sami na svetu i briga me za sve.

LENA

Ne mogu da verujem, ovo nisam očekivala, mrzi me jer  je ljubomorna na mene.Na šta je ljubomorna, u pičku materinu. Na moju muku sa Janom, na moj bol, na moje suze. Ljubomorna jer me bednik voleo, ljubomorna jer me muž, otac, sestre i prijatelji vole.Pa ko joj je branio da i ona bude kao ja.Ja sam takva i ne mou da budem drugačija.Još pod utiskom  prilazim stolu i sedam, svesna sam prvo jezive tišine a onda  aplauza. Zašto mi, dođavola  pljeskaju? Osećam  sigurnu ruku mog  muža. A onda me  poljubi da sam izgubila  pojam o mestu  i vremenu.Osećam da crvenim.

- Gle nju, što crveniš Leno, pa muž te ljubi.- čujem moju  sestru Veru.

- Moram te draga zagrliti i poljubiti...ti ...ti ...od čega si sazdana, nije mi jasno. Pokušala je da te ubije a ti  joj opraštaš i još je savetuješ.Ko si ti? - ne prestaje da priča. Prilaze i drugi i  grle me . 

- Ko sam ja? Ja sam tvoja sestra, a ona je jadna žena koja je celog života  samo želela da bude voljena. Na pogrešan način je to  tražila jer ljubav se ne traži, ne moli i ne iznuđuje, ona jednostavno dođe ili ne dođe.A ja sad napuštam ovo društvo, vama ostavljam na brigu moju omladinu i Boško tebi ostavljam da se pobrineš za moju sestru a ja idem da  odmaram. Tvoji sestrići mi poručuju da im je bilo dosta za danas. Pravimo pauzu od nedelju dana i onda slavimo  Janino ozdravljenje i  diplomu.MIloše, idemo.Reci Darku i Milanu da smo otišli.- kažem joj  dok me svi gledaju  sa iznenađenjem.

- Naravno da idemo ljubavi, Vera ne zameri nam.Vidimo se.- krenemo ka izlazu ali to ide teško. 

Svi rođaci me presreću, ljube i grle.ekako se dokopamo auta i krenemo ka kući. Miloš vozi opet je kolona od sad  četiri vozila jer  su  za nama krenuli i Damaa i Damir.Ušuškano  sedim  i gledam kako Miloš vozi.Sa radija se čuje  tiha muzika. Polako me  osvaja san. Osećam kako  auto staje ali  me san savladao. Osećam da me Miloš nosi a onda i  rasprema kao dete ali jednostavno umor me savladao, smešta me u krevet i nakon par minuta osetim kako krevet uleže i njegovo telo pored mene kako me u zagrljaj privlači i ušuškavam, tonem u san.

(Drage moje još par poglavlja i  kraj, nadam se da vam se  dopalo sve ovo.)