- Aleksej -
Problem kod muškaraca generalno je taj, što kada vide lepu i zgodnu devojku digne im se na nju. E sad, po meni ,postoji tri tipa muškaraca.
Tip 1.Oni koji će spavati sa tom devojkom iako sem dobrog izgleda nema šta da ponudi, iako joj je kreštav glas, a ličnost nikakva, oni traže samo seks za jedno ili više večeri.
Tip 2. Onaj tip muškaraca koji prvo želi da upozna tu lepu devojku i ako mu ne paše njen karakter, neće ni spavati sa njom.
Tip 3. Naravno, postoje i muškarci koji na čupavu devojku sa ogromnim naočarima i u širokim stvarima neće obratiti pažnju. Neće zagrebati malo ispod površine i upitati se da li ispod te tone stvari, kose i ćutanja ustvari ima jedna divna i opuštena devojka. Devojka za ceo život, ona koju dovedeš svojoj kući i upoznaš sa roditeljima, potom joj napraviš čopor dece i vežeš je za sebe za vek i vekova.
Naravno, ta ista devojka ima snagu Titana i u stanju je da te uhvati za muda i jebe kao malog majmuna jer si ispao budala retardirana pred njom.
Pitate se koji sam ja tip?
Pa, Aleksej Vuličenko je tip 3.
Seronja i majmun koji je naletio na devojku koja ga sa razlogom vuče za nos, jer, pa sam sam kriv.
Ali da bi sve bilo jasno, moram da krenem ispočetka i objasnim svima ko je moje klupko kose i odeće koje se krilo iza naočara.
Pa, da počnemo.
Moja sestra, Aleksandra se konačno skrasila i smirila pored Srbende. Nisam joj nikada prigovorao za njene veze i vezice, ali znala je da bih najviše voleo da bude u vezi sa pravoslavcem i na moju sreću, takvog je našla i za takvog se i sada udaje.
Muke muči crni Kosta sa mojom tigricom, ali vidim da ne odustaje jer su isti.
Ja nikada nisam bežao od veza, uvek sam bio iskren, dok ide ide, kad ne ide, razlilazimo se. Ne volim laž i prevaru, pa tako nisam nikada prevario devojku. Postoji uvek kulturan i civilizovan način. Izvini, ne ide nam više, ne osećam ništa, želim raskid.
Šta je tu teško?
Nikada mi nijedna nije mogla zameriti na bilo čemu jer sam uvek bio stopostotno iskren.
Pa eto dok je moja sestra uživala u ljubavi, ja sam bio trenutno sam. Nijedna devojka me u poslednje vreme nije zainteresovala dovoljno da bih probao nešto više.
Pa nijedna do Aleksandrine svadbe.
Par dana pre svadbe, došao je Kostin otac sa svojom ženom Mirjanom i njenom ćerkom Helenom.
Rade i Mirjana su bili prijatan sredovečni par, dok je Mirjanina ćerka Helena stalno ćutala kad sam je upoznao. Promrljala je svoje ime i potom se zavalila u naslon fotelje i zabuljila u svoj telefon. Imala je ogromnu duksericu na sebi pa sam pretpostavio da njom skriva višak kilograma ili tako nešto, crna kosa joj je bila u haosu, na licu je imala ogromne naočare.
Sve u svemu, delovala je totalno nezanimljivo i nezainteresovano za okolinu.
Dok smo mi ostali zbijali šale i družili se, ona nije glavu podizala od telefona, iako ju je Mira par puta opominjala.
Pre nego što sam hteo da krenem kući, Aleksandra me je povukla u stranu.
"Aleks, imam za tebe jedan zadatak."
"Šta god treba."
"Povedi Helenu sa sobom da malo prošeta po gradu, pokaži joj znamenitosti Čikaga i tako to."
"Aleksandra, daj reci bilo šta drugo sem toga. Devojka otkako je došla stalno gleda u telefon j ne progovara. Šta ja njoj da pokažem kad je ona nezainteresovana za sve oko sebe."
"Kosta mi kaže da je jako dobra devojka, možda joj jednostavno nije dan."
" Pa treba ja da najebem zato što njoj nije dan? Pa pogledaj uopšte ne progovara. Neću da glumim bebisitera."
Aleksandra me je ćušnula u ruku i zapretila prstom.
"Slušaj ti, ja sam trudna, Mira je pričala da bi Helena volela da vidi Čikago, a ja zbog obaveza oko venčanja ne mogu da joj pokažem. Zato ćeš ti kao dobar domaćin, sprovesti devojku okolo. I ne glumiš bebisitera, ona ima 21-u godinu, nije dete."
"Svakako, ja ne znam šta sa njom da radim."
"Ne zanima me, snadji se."
I tek tako ona me je pogurala ka mestu gde sedi Helena. Pošto su svi gledali u mene, nisam imao druge osim da joj pružim ruku i pozovem je da se provozamo .
"Helena, hteo bih da ti pokažem malo grad. Oni ionako pričaju samo o venčanju. Šta kažeš na to?"
