Grešnici- treća knjiga serijala Plamen

14. Maja

Ne znam da li da plačem ili da vrištim od muke... Možda bih mogla oboje,  a trenutno nisam sigurna koliko je to zapravo i jedno pametno.

“Nema šanse da je to tačno.  Marija laže... Ljubomorna je i ne zna šta bi sa sobom ta neotesana krava” bože blagi.  Trudna je??? Riječi mi zvone kroz glavu kao gong i ne mogu zamisliti kako joj je sad,  a izgleda... Smoždeno u najmanju ruku. Sva se stresam pri samoj pomisli da se to ostvari.
“Bojim se da je istina.  Ognjen je stigao sinoć i danas je cijeli  dan van sebe.  Jedva sam ga natjerela na normalno razmišljanje i otišli su na kliniku da potvrde to” gledamo u njeno ravnodušno lice i prazne oči.  Šta da radim sad i kako da joj olakšam??? Zar ona sad ne bi Tr bala plakati ili bar razbijati sve oko sebe?

“Bogom se nadam da je ovo što si rekla samo još  neka njena smicalica. Zašto vas ne ostavi na miru? Jebena gnjavatorka... “ neopisivo mi je krivo zbog nje. Sjednem pored nje i uhvatim je za ruku,  hladna je kao da nema kapi krvi u sebi, a ne sviđa mi se što se ta hladnoća izliva iz nje. Ako ovo bude istina ona će biti užasno slomljena. Nadam zadnja umirem, zar ne?

“Imam neki predosjećaj da nije” njen glas je tako tih, da se jedva čuje ali savršeno sam je razumjela.  Nemanja svaki sekund treba doći, a ovo me skroz izbacilo iz takta.  Cijeli dan danas sam provela u klubu gnjaveći se sa dobavljačima i radnicima.  Nikola mi je bio od velike pomoći,  ali nedovoljan da riješim onaj dio s papirima pa je ostao za večeras. Ona nije sposobna za posao u ovom momentu i najbolje će biti da ostane ovdje.

“Hajde da sačekamo dok dođe i da budemo sigurne” slegla je ramenima i zvono na vratima je najavilo posjetitlja.  Stigao je i on!

Nismo se vidjeli od nedelje i nisam bila svjesna koliko mi je nedostajao sve dok me nije zagrlio i poljubio tako da mi je pamet stala.  Usne su mu bile zahtjevne i meke, a tijelo toplo i omamljujuće.

“Nisi baš oduševljena što me vidiš” pustim ga unutra i sačekam da skine jaknu.  Ne progovaram bar minut gledajući ga.

“Hajde uđi.  Kad čuješ o čemu je riječ i ti ćeš biti vjerovatno po malo rastrešen” ili možda i neće.  Muškarci su opet manje osjetljiviji po tom pitanju.

Dok je on pričao sa Anđelom, ja sam nam pripremila kafu i otvorila čokoladu.  Spustila sam sve na sto i on me privuče sebi u krilo.  Oslonila sam se na njegovo rame,  a u snu stomaka mi se nešto stislo. Ovaj put to nije bila požuda nego nešto drugo.  Mrzim loše predosjećaje,  a ovaj je baš ružan.  Do duše,  situacija oko nas je po malo dramatična i da budem iskrena po malo gubim vjeru i pravu ljubav.  Kako se nadati nečemu takvom kad i oni najjači posrću i padaju?
Veče se polako pretvorila u noć, a s obzirom na situaciju ja sam sama morala otići u klub.  Nemanja se sam ponudio da mi pomogne izgurati veče i odmah sam pristala.  Zapravo sam željela biti nasamo s njim. Nismo imali prilike za razgovor,  a i nisam baš raspoložena. Dovoljno mi je da je pored mene tu i da znam da nisam sama.
“Tiha si. To je po  malo neobično za tebe” mislim da polako ostaje bez riječi na sve ovo. Njegova ruka dotaknem moje koljeno i trnci koji me obično preplave izostanu.  Trebam li se zabrinuti?

“Samo sam zabrinuta za prijateljicu” kratko odgovorim i prepletem prste s njegovim.  Biće ovo i duga i čudna noć. Ne znam smijem li uopšte polagati nade u budućnost s njim.

“I ja sam.  Za oboje zapravo.  Mislim da je sve ovo farsa, ali utiče im na svakodnevnicu. Ljudi se vole,  problem je u onim zavidnim” ili je jednostavno problem u sudbini. To je onaj dio na koji ne možemo mnogo uživati, ali bih voljela da je drugačije.

“I ja se nadam da si u pravu “  do kluba nismo progovorili više  ni riječ.  Preuzela sam sastanke koje je Anja mala sa dvojicom muškaraca.  Htjeli su zaokupiti dio privatnih loža. Jedva sam se snašla, ali Nemanja je uletio u zadnju tren tražeći termine za te proslave.  On se lako snalazio u svemu ovome i bio je užitak posmatrati ga kao odriješito i sa stavom dalje opcije i pravi ustupke.  Da ga stvarno ne znam pomislila bih da se radi o muškarci koji je čitav život bio menadžer nekog kluba ili vlasnik istih.  Nešto malo kasnije smo se našli kraj šanka i naručili piće.  I Nikola je pitao za nju, ali nisam rekla ništa konkretno,  samo da je bolesna i da će doći sutra. 
Zvala sam je nekoliko puta, ali ni jednom se nije javila na telefon.  Nisam mogla ne razmišljati o njoj.
Nemanja mi je neko vrijeme ipak  odvlačio pažnju i morala sam obići klub bar jednom.  Dok smo čekali fajront, stigla mi je poruka od majke, opet.  Tražila je novac i to u tri sata iza ponoći.  Ostavila sam Nemanju i ni malo damski izjurika na parking. Pisalo je u poruci da me čeka ispred. A ako ista mrzim to je njena sebična strana.