Sudbina ili pogrešna odluka

33.deo

LENA

Od  Kaćinog rođendana prošlo je dve nedelje i zvanično sam ušla u sedmi mesec, prosto ne mogu da verujem kako vreme leti, po prvi put  počinjem da osećam strah u životu. Strah, ne za mene  već da li ću biti tu dovoljno dugo  da ih izvedem na put. Ipak imam  dosta godina, a i Miloš oni su mali, znam Darko i Jana će biti tu ALI  MAJKA SAM  i brinem se. U mojoj porodici su sve dugovečni ljudi, osim mog oca koji je  otišao u 73 godini...iznenada. Sada stojim na ulazu u  restoran, proslavljamo prvenstveno  ozdravljenje moje  kćeri, pa njenu diplomu a sve mi se čini da joj Milan sprema iznenađenje pa neće biti čudno ako joj proslavimo i veridbu,misle da nas  pređu i ne znaju da smo ih Dana i ja provalile i spremne došle...

Gledam rodbinu i prijatelje kako dolaze, Miloš je pored mene i strpljenje mu je na  izmaku jer  svako se raspituje o meni i trudnoći kako se to dogodilo, to su bile  reči  jedne moje dalje sestre-opajdare  za sve pare, da je u trenutku pukao i rekao " hoćeš da ti pokažemo kako? "Od srca sam se nasmejala njenom  licu i reakciji njenog muža kako je vuče da se skloni od mene. Znam da svi znaju zašto i kako ali opet moraju da pitaju.

- Gde si zete, kućo stara? - iz misli me trgne glas mog brata.Dolazi u pratnji svojih ali ne vidim Veru i Kaću.

- Šta je sestro, nisam ti dovoljan ja, nego tražiš i njih dve?- šeretski mi kaže dok me privlači u svoj zagrljaj.

- Ma kako nisi, joj Sale ovo je prvo veselje da si nam tu!Svadbe, rođenja dece sve nam je prošlo bez tebe brate!- kažem a suze mi kreću.

 - De,de nema suza, osim ako nisu radosnice. Sad će i one, sredili ste mi sestru i sestričinu. Onaj vaš  mi smotao sestru da ne zna kako se zove....- kao preteći  mi kaže a jedva se suzdržava da ne pukne u smeh.

 -Nisam bato ja, majke mi.Kriv je tvoj zet - kao pravdam se a samo što ne puknem  od smeha.

- Ako, ako, treba tako...vala  popele mi se na glavu sad imam mira - kaže i grli se sa Milošem.

- Leno, odoh da ih odvedem do stola , hajde i ti , odmori malo, poslaću tatu - kaže mi i ja klimam glavom. 

Posle par minuta dolazi  svekar i ja polako ulazim u restoran. Muzika trešti i vidim da su skoro svi  došli pa dam znak  Milošu da idem do Jane koja je u  garderobi. Izaći će kad svi  dođu, klima mi glavom dok sa Darkom nazdravlja gostima.

- Lepotice, možemo li da uđemo? - pitam  kroz vrata da ne bih zatekla neku  situaciju. Začujem smeh.

- Uđi slobodno mama. Nije Milan ovde, samo tetka Dana - začujem glas svoje lepotice.

- Mama pa ti si sama!- iznenađeno me gleda.

 - Pa i nisam, zaboravljaš na ovu dvojicu u meni - šalim se sa njom. 

- O da, zaboravila sam da vas je troje. Sedi mama. Je su li svi došli? Čujem da je tata tetki Dragi hteo da pokaže kako ste napravili  braću - pita me sto pitanja u brzini i vidim da je nervozna.

 - Hej draga, sve je u redu! Smiri se, to su samo naši radoznali rođaci. O da, tata je u elementu - Nasmejem se i polako spustim na dvosed pored Dane.Gledam nas dve sa stomacima ko dve lujke a deca  će nam se veriti. Jebem ti život i ludake...

- Joj kako ste mi slatke tako  okrugle - začujemo  sa vrata glas moje  sestre Vere. 

- UH kako bih volela da i tebe vidim okruglu , ali znam da je to nemoguća misija  - zabrundam joj. 

Nije zlobna ali nam dupe pomera od zezanja, srećna jer se to njoj ne može desiti  zbog godina...Zezamo se još neko vreme i  ulazi Darko.

- Jano, hajde svi su došli. Mama, tata te čeka u restoranu! Hajde da vam pomognem - kaže i pomogne mi da ustanem a onda i Dani.