Sudbina ili pogrešna odluka

34.deo

LENA

Ležim opružena i opuštena na jedinom mestu gde sam sigurna i srećna, naručju mog orla. Gledam ga kako mirno spava, i ja sam za to zaslužna,nisam mu rekla da ćemo sutra po treći put postati roditelji. Da prošlo je dva meseca od  Janine proslave i veridbe, zadovoljna sam kako se sve odvija. Moja kći živi punim plućima, srećna je, voljena i zdrava. Najvažnije od svega, zdrava je...uskoro mora do Rusije na kontrolu implatanta ali  naši lekari kažu da je sve u redu. Milan je pažljiv i zna sve, iskreno se nadam da je sve loše  iza nje, mada znam da to život nije...

Znam, ovo je samo majčinski strah, od toga da pobegnem ne mogu. Pre dve nedelje sam ušla u deveti mesec, sve je u redu, prosto ne mogu da verujem da je moje srce u  redu, čak sam i lekove svela na minimum. Moj organizam kao da se regenerisao, doktori kažu da se to dešavalo  kod trudnoća ali nikad u ovako kasnim trudnoćama, pretpostavljaju da je za to uzrok zdrav život koji vodim  već trideset godina...Uradili smo sve analize i deca su zdrava, genetika im je čista.Bože, kao da je svo zlo otišlo sa njom, mojom svekrvom.Sunce  se probija kroz zavese i greje prelepo lice mog muža, moje ljubavi...Otvara oči svoje  crne i gleda me sa ljubavlju.

MILOŠ

Svoju ljubav držim u naručju i držim oči zatvorene, svaki njen pokret osetim i znam da se odavno probudila i da mirno leži ne želeći da me probudi. Uživam da je  držim u naručju, ma obožavam je. Uskoro će me usrećiti sa još dvoje dece, nismo im se nadali ali ih volimo. Pored njih imamo i našeg sokola i sokolicu, Darka i Janu. Bogat sam čovek, imam svoju ljubav i napunila mi je ruke prelepom decom, ne treba mi ništa više osim zdravlja da ih gajim i gledam kako postaju ljudi. Moj soko, sin Darko je već sad svoj čovek, znam da je pravio greške, mnoge sam sakrio od majke mu, znam nisam trebao ali  šta ću moj je. Ipak ostao je na ispravnom putu, završio je  fakultet pre vremena, vanredno i radi , bolji je u poslu od mene i nje.

Ne sviđa mi se samo što je  odlučio da krene našim stopama i u onom drugom poslu, našem, tajnom ali njegov život. Nemam prava da mu branim. Moja sokolica, jedinica Jana. Moja bolna rana, sad je dobro, srećna je. I nada sve zdrava, ali uskraćena za slobodno detinjstvo, da slobodno, potrudili smo se da ima srećno detinjstvo, koliko je bilo moguće u njenom stanju ali sad  bih voleo da mi je majka  živa, da je svojim rukama pošaljem u pakao. Za njena zlodela sam saznao tek sada i ne znam kako ali još više volim moju srnu. Sve je  ćutke izdržala, pitam se koliko je toga što još ne znam..ali i ovo što znam ..pa previše je. Osećam kako ne miruje i odlučim da se kao probudim. Pogledam je sa ljubavlju i vidim kako se topi.

- Dobro jutro, ljubavi - kažem.

Proteže  se u mom naručju a  moj vršnjak se budi, znam da ne smem da je taknem jer  idemo na kontrolu a tako bih rado. Nje mi nikad dosta.

- Dobro jutro, je si li se odmorio? - pita me mazno. 

- Jesam  draga, spavao sam kao mala beba - nasmeje se  i kaže.

 - O pa, drago mi je. Jer uskoro od toga nema ništa. - kažem...Začuje se kucanje na vratima.

- Jeste li pristojni, mama, tata? - začuje se  glas naše princeze a iza nje čuje se žamor, tu je i on. Iako su odrasli ne odustaju od smicalica koje su pravili kao deca.

- Da ću vam ja pristojni, ulazite - preti im  i podiže se u sedeći  položaj, pratim je i vidimo kako upadaju oboje u pidžamama, prilaze krevetu i kao nekad kad su bili mali  uvlače se u naš krevet.

- Hej šta radite to? - čujem je. 

- Mama, pa ovo nam je poslednja prilika da se malo mazimo.Moramo da prepustimo tron mlađima - kaže Darko i smešta se pored majke dok se ćerka smešta pored mene.Grlimo ih i mazimo kao nekada kad su bili mali. Uživamo.