Meant to be (Croatian)

Is it posible?

Neymar P.O.V.

Stigao sam s treninga mrtav umoran i bacio se na krevet. Razmišljao sam o sutrašnjoj utakmici. Moramo pobijediti. S tim mislima polako sam tonuo u san. Ali tada je zazvonio mobitel i prenuo me iz polusna. Pogledao sam na ekran. Nepoznat broj. Bijesno sam se javio.

"Halo!" rekao sam.

"Hej Neymar, Messi je." čuo se Messiev glas zbunjen zbog mojeg ljutog javljanja.

"Hej" pozdravio sam sad vec mirnijim glasom.

"Ja i dečki smo te htjeli pitati hoces li s nama van veceras?" rekao je Messi.

"Ovaj, moze." odgovorio sam.

"Super vidimo se!" rekao je.

"Odlično!" rekao sam i time završio razgovor.

Uskoro sam se počeo spremati i krenuo sam prema gradu. Inače, sada sam u Barceloni.

Našao sam se s dečkima na dogovorenom mjestu. Oni su već bili tamo kad sam došao. Mnogo smo razgovarali o sutrašnjoj tekmi, a i o drugim stvarima. Messi nam je predstavio svoj novi mobitel. Kupio je novi iPhone 5s. To je objašnjavalo nepoznat broj. Nismo mnogo pili, jer sutra imamo tekmu. Bilo je oko pola jedan kad sam pogledao na sat. Odlucio sam krenuti kuci. Pozdravio sam se s deckima i krenuo. Umorno sam treptao dok sam izlazio iz lokala, a pritom su me nervozna šarena svijetla koja su dolazila sa znaka lokala preko puta zasljepljivala.

Bio sam već nadomak auta kad se u mene zabila neka djevojka. Ili bi bolje bilo da kažem da je pala na mene. Uhvatio sam ju, a ona je podigla glavu. Pogledala me svojim tamnim očima crvenim od alkohola i omamljeno se nasmijala. Morao sam joj pomoći.

"Hoćeš li da te odvedem kući?" upitao sam.

Mahnula je rukom u znak da se približim. Usnama mi je prišla uhu i šapnula:

"Vodi me k sebi" osmjehnula se.

Mora se priznati da je unatoč crvenim očima i ostalim utjecajima pijanstva bila prilično privlačna.

"Odvest ću te kući. Reci mi adresu." pokušao sam ponovno.

"Ne. Vodi me sa sobom." Rekla je i pokusala se uspraviti, ali je ponovo pala. Podigao sam je u narucje i smjestio u svoj ferarri. Odveo sam je svojoj kuci, pošto mi nije rekla svoju adresu. Morao sam joj nekako pomoći.

Smjestio sam je u krevet, a ja sam otišao spavati na kauč. Legao sam i nisam mogao zaspati. Razmisljao sam o tajanstvenoj djevojci koja sad leži u mom krevetu. Neznam joj čak ni ime. S tim mislima utonuo sam u san.

Ujutro sam se rano probudio. Djevojka je još spavala.

(...)

Oko tri popodne čuo sam kako netko bosim nogama tapka po stepenicama. Uspavana ljepotica se napokon probudlila. Zbunjeno je gledala oko sebe.

"Dobro jutro" rekao sam s osmjehom.

"Tko si ti? Što ja radim ovdje? Jesmo li mi sinoć...?" upitala je uplašeno.

Nasmijao sam se. "Ne brini" rekao sam "ništa ti nisam učinio, a ni neću."

I dalje je stajala na stepenicama sa zbunjenim izrazom lica po kojem sam shvatio da trebam bolje objasniti. Ispričao sam joj jucerašnje događaje. Tek kad sam završio priču sišla je sa stepenica i sjela kraj mene na kauč.

"Ovaj, hvala." promucala je "kako sam mogla biti tako gluupaa..." stavila je laktove na koljena i glavu u dlanove.

"Nisi..." rekao sam i zagrlio je.

"Ja ovaj.. Neznam ti ni ime." rekao sam tiho ne želeci je uznemiriti.

"Rebeca. Rebeca Moreno." rekla je.