Sjajne smeđe oči [ZAVRŠENA✔]

5. Tajne poruke

Brzo sam digla pogled gore i očekivala sam da ću vidjet nekog pijanog manijaka ali umjesto toga sam vidjela Maka...
Držao je moj mobitel u ruci. Pokušala sam mu ga uzeti ali bezuspješno, samo ga je digao još više, s obzirom da je viši od mene. Pokušavala sam ga dohvatiti sve dok nisam primjetila koliko smo zapravo blizu, primjetio je i on ali mi idalje nije htio vratiti mobitel.

Gledali smo se tako neko vrijeme, tako blizu jedno drugome. Činilo se kao vječnost.

Onda je ovaj trenutak pokvario moj mobitel koji je počeo zvoniti. Očekivala sam da će mi dati da se javim, ali se umjesto toga on javio.

M: "Halo?" Stavio ga je na zvučnik
A: "Da nisi možda malo uranila?"
M: "Hmm mislim da nisam"
A: "Ček....Mak??"
M: "Molim?"
A: "Uhuhuhuh ništa ništa ja bezveze zvao hajde idem samo vi hajde hajde bye"

Mak se samo slatko nasmijao, a ja sam htjela u zemlju propasti...

Ja: "Kako je glup Božee"
M: "Što?"
Ja: "Eto onako, mogu li sada dobiti svoj mobitel?"
M: "Ne."

Naljutila sam se i krenula unutra. On je lagano krenuo za mnom. Ušli smo unutra i vidjela sam da gleda u moj telefon. Iskoristila sam tu priliku kada najmanje očekuje da mu ga uzmem. Opet bezuspješno...ovaj lik fakat ima reflekse...

Prekrstila sam ruke. Samo me pogledao i mahao mi telefonom pred nosom.
Krenula sam ponovo uzeti. Sve se desilo brzo. Odjednom sam se našla leđima uz zid. Jednu ruku je držao na zidu iznad moje glave, a drugu veoma blizu mog struka, ali me nije dodirivao.

Mak's POV

Krenula mi je uzeti mobitel ali sam je nekako okrenuo i pribio uz zid. U ovom trenutku sve o čemu sam razmišljao bile su njene oči i usne. Htio sam je poljubiti pa makar mi šamar opalila, ali nisam..
Nisam htio pokvariti odnose koje imamo. Vjerovatno me smatra samo prijateljem, možda ne ni tako...
Smatram i ja nju prijateljicom ali ima to nešto što mi ne da mira...

Bio sam joj toliko blizu da sam mogao osjetiti njen miris. U početku me nije gledala, ali onda me pogledala oštrim pogledom. Gledala mi je ravno u dušu. Evo, ovo je to što me zbunjuje i ne da mi danima da spavam...
Da me smatra samo drugom, već bi se odavno izmakla i otišla ili bi nastavila hvatat mobitel, ali ne. Ona ovdje stoji, skoro skroz pribijena uz mene. I sad ne znam šta da radim...

Ali razočarao sam sam sebe...
Nisam dolazio čitavu sedmicu u školu...
Umjesto da sam došao i provodio vrijeme sa njom, ja sam se tamo sa drugom žvalio i ...

Ali ne smije to saznati...

Krenuo sam nešto reći, ne znam ni ja šta. Samo nešto. Da ubijem tišinu. Ali je to umjesto mene učinio njen telefon (opet).

Laura's POV

Vidjela sam da je krenuo nešto reći ali ga je prekinuo moj mobitel i poruka koja mi je došla. Možda je Hena.

Ovaj put mi je dao mobitel. Ipak zna poštovat privatnost drugih.

Pogledala sam ga onim "hvala" pogledom i uzela mobitel.

Poruka ipak nije bila od Hene nego od...
Nasmijala sam se od uha do uha.

M:"Je li opet Adrijan?" Pitao je radoznalo
Ja:"Nije"
M:"Nego?"
Ja:"Zar je bitno??"
M:"Jeste"
Ja:"Nije." Počela sam tipkati poruku.

Znam da je radoznalo htio vidjeti kome pišem poruku ali se nekako suzdržao.

Poslala sam poruku sa velikim smješkom, a on me samo posmatrao.

Kada smo čuli da se neku u hodniku smije, brzo smo se odmakli jedno od drugog jer smo još uvijek bili sumnjivo blizu.
Bilo je već 7 i 45 i ljudi su polako dolazili.

On se otišao spremati, a ja sam čekala Henu.
Kada je konačno došla, otišle smo se presvući.

Pričala mi je o Luki...kao i obično
Ja sam je slušala i samo klimala glavom. Razmišljala sam o poruci koju sam dobila ranije.

Mak i ja smo opet bili par...kao što je bilo očekivano...
Iako mi se činilo da nije htio biti sa mnom u paru...

Mak's POV

Radili smo koreografiju kada se čuo nečiji mobitel. Zvuk je bio poznat..

Trener:"Čiji je mobitel?"
Laura:"Ja mislim sa je moj..." digla je ruku
Trener:"Idi brzo vidi ko je šta je i ugasi zvono"

Otrčala je do torbe i uzela telefon. Opet joj se na licu pojavio onaj ogroman osmijeh. Očekivao sam da će odgovoriti na poruku i vratiti se ali umjesto toga...

Laura:"Treneru, da li mogu izaći na sekundu da nazovem brata?"
Trener:"Požuri"

Istrčala je i nazvala nekog. Kroz staklo sam je posmatrao. Znao sam sa ne priča sa bratom. Ne bi se onako smješkala...

Zašto imam ovaj osjećaj? Kao da...kao da mi je krivo...kao da mi smeta...
Imam osjećaj da priča sa nekim likom i osjećam se čudno...kao da mi smeta...?

Kada je završila sa pozivom, vratila se unutra i ostavila telefon.
Stala je pored mene.

Otvorio sam usta i krenuo nešto reći ali sam se brzo predomislio..
Zašto moram svakom loncu biti poklopac?
Htio sam joj reći da znam da nije pričala sa bratom, ali me boli briga..
Tj. Pravit ću se da me boli briga..

Završili smo koreografiju. Dok smo vježbali nismo pričali, ni jedno ni drugo. Nismo imali teme za priču...ili smo ih imali hiljadu ali nismo znali sa kojom da počnemo...

Poslije toga smo išli jedno po jedno. Hena i Luka su odlično otplesali. Vidim ja neku emociju medu njima. Luka se zaljubio ko da gledam. Pokušat ću se raspitat o tome kad dođemo u školu..

Došao je red na nas dvoje. Kao i prošli put, srce mi je bilo na granici da iskoči iz grudi. Zašto mi se ovo dešava? Nervira me.

Dok smo plesali, nisam mogao oči skinuti s nje. Toliko me izaziva pogledima da mi dođe da poludim, poljubim je, pa opet ludim...

--------------------------------

Evo ga još jedan nastavak! Malo je kraći nego prijašnji. Nadam se da vam ne smeta. Šta mislite šta će se desiti dalje? Ko će biti tajanstveni lik koji piše poruke?❤❤😍😍