Nakon što smo ustale, jedva, sišle smo dole na već spremljen doručak.
Bile smo glasne koliko smo htele jer je moj otac kao i po običaju već na poslu.
Obukla sam crne kožne pantalone, cipele sa potpeticom, bež top majcu i svoju kožnu jaknu.
Pustila sam svoju talasasto smedju kosu, stavila sam puder i maskaru.
Anja je obukla crne kožne pantalone, usku belu majcu i kožne pantalone i crne patike.
Stavila je puder, ruž i maskaru i svoju dugu plavu kosu je takodje pustila.
Krenule smo ka mom BMW-u gde su nas već čekali Marko i Katarina."Djeste mi drugari!" -rekla je Anja, trčeći ka njima.
"Oo neko je dobro raspoložen, znači li to da je misija prošla ok?" -upitao je Marko grleći visoku plavušu koja se cerila sve vreme.
"Da sve je prošlo super, ali falili steee!"- uzviknula je Anja tužno, ulazeći u kola.
"Una, javili su nam da si dobila nadimak."- ubacila se Katarina.
"Aha" - promrmljala sam kratko, odmah nakon što sam upalila auto i krenula da vozim.
"Znaš, djavo za volanom je stvarno kul, ne znam kako se ja toga nisam setio pre"
"Nisi ti Marko kreativan koliko i ja"- rekla je Anja zadirkivajući ga.
"Alo gadovi"- viknuo je Kristijan nakon sto je ušao u auto.
"Zdravo i tebi"- rekla je, smoreno, Katarina.
"Pa gde je mali 'Devil'?"
"E" - rekoh, nakon što sam zakočila naglo, te je Kristijan kao i ostatak grupe puklo glavom.
"TI IDOTI ĆE PLATITI ZA TO!""Očigledno žele ponovo da se takmičimo" - rekla je Katarina gledajući u mene.
"Oh deco, kada će te naučiti?" -rekla sam rekla sam te upalila ponovo kola.
"Ja, uvek, pobedjujem". - stisla sam gas te smo Nataliju i Davida, koji su pre par trenutaka sa motorom prošli pored nas, prešli.
Vozili smo se najvećom brzinom te je Kristijan krenuo da se dere."Poginućemo ALO!"
"Oh, molim te, za koga me smatraš?"- naglo sam zakočila jer smo stigli do školskog parkinga.
"Vidi, vidi, Devil girl je ponovo pobedila" - Rekla je Natalija skidajući kacigu.
"Jel taj tvoj nadimak znači da si devil i u krevetu" - Upitao je David smejući se.
"Možda" -rekla sam zafrkavajući ga, što ga je malo iznenadilo.
Anja, Katarina i ja smo imale Hemiju.
Po običaju ja sam sedela sama u zadnjoj klupi dok su Katarina i Anja pričale o nekim novim patikama što su videle.Nisam ni primetila kada je ušla profesorka, jer sam spavala većinu vremena, sve dok nisam čula zvono.
Izlazila sam iz učionice i spucala se u nekog toliko jako, da sam pala i udarila glavom o pod.
"Pazi gde šetaš"- rekao je.
"A ti pazi sa kim pričaš"- rekla sam ustajaći i držeći se za glavu."Uh sve se bojim devojčice sa kožnom jaknom" - nakrivio je kutak usne u sićušni osmeh i krenuo da me zaobidje.
"Pa, trebalo bi" - zakačila sam ga ramenom te elegantno odšetala do parkinga gde je moje društvo već odavno bilo.
Taehyung p.o.v.
Prilazio sam Aleksi dok sam gledao iza sebe devojku koja je polako nestajala u masi učenika."Ej brate, nešto se desilo?"
"Ma spucala se neka likuša u mene, nisam ovde ni 2 dana a već mi se penju na kurac ove likuše". -rekao sam uzimajući cigaru dok sam stojao na zabacenom delu parkinga.
"Koja likuša, možda je znam?"
"Ona što stoji sa grupom nekom". -rekao sam te povukao dim i zatvorio oči.
"Auu brate, pa gde nju od svih ljudi"- rekao je Aleks malo inerviranim tonom.
"Ima li neki problem sa tom likušom il šta?"
"Paa, nemoj da se kačiš sa tom ekipom, opasni su.""Šta, kupiće me njen tatica?" -rekao sam sad već pomalo iznervirano.
"Ne, ne to. Samo. Ima nešto čudno sa njima. Veruj, ne želiš ih u svom društvu." - rekao je Aleks te otišao.
Verujem mu. Ima taj neki nevini osmeh i podseća me na nekog 8-godišnjaka. Znao sam da ako ih on ne voli, a on inače voli skoro sve na ovom svetu, onda mora postojati neki razlog.
"Zbog čega je ona tako posebna?"
VOUS LISEZ
Kiss from a gun
ActionBilo je sve magicno. Kao iz nekakve bajke. Dani su bili vruci i dugi, a noci zvezdane i carobne. Druzili smo se, opijali, isli na zurkle ili ukratko receno, pokusavali da budemo normalni tinejdzeri. Moji najbolji prijatelji i ja celog zivota smo se...