Sjajne smeđe oči [ZAVRŠENA✔]

13. Je li lakše ili samo teže?

Ne znam zašto ali ouch...ovo je zaboljelo...i idalje boli...zašto?
______________________________

Do kraja dana nismo pričali. Nisam htjela biti uporna i smarati ga već sam mu samo ispunila želju.

Hodnikom sam hodala potpuno zamišljeno. Kao da sam odlutala u neki drugi svijet. Nisam čula nikoga oko sebe. Samo sam čula svoje otkucaje srca.

Ušla sam u učionicu i nisam ni primjetila Henu koja je sve vrijeme hodala pored mene i mahala mi rukom ispred nosa.

H:"Zemlja zove Lauruuu" vratila sam se u stvarnost.
Ja:"Hm?" Nasmijala sam se
H:"Gdje si to odlutala? Povedi i mene dosadno mi je ovdje"
Nasmijale smo se.

Stajale smo na ulazu u učionicu kada je Mak ušao i samo prošao pored nas. Pogledala sam ga i spustila pogled.

H:"Šta je biloo?"
Ja:"Ha? Sa mnom"
H:"Da..."
Ja:"Nije ništa. Samo sam...preumorna"
Kimnula je glavom i otišle smo do moje klupe.

Tada mi je sinula ideja....
Ja:"Hena..."
H:"Moliimm?" Rekla je iz klupe ispred dok je vadila knjige.
Ja:"Šta misliš da se premjestim od Maka...?"
H:"Zaštooo?" Pogledala me zbunjeno.
Ne znam je li stvarno ne zna šta je bilo jer je češće pričala sa njim nego ja pa sam očekivala da joj je rekao, ili stvarno dobro glumi....
Ja:"Rekao mi je da ne želi da pričamo neko vrijeme pa sam mislila...ako već ne želi da se družimo, da mu ne pravim teret i odem sjest negdje drugo."
H:"Ako misliš da je to ispravna odluka..."

Razmišljala sam da li je to ispravna odluka...
Da li stvarno želim da se premjestim od njega?

Časovi su prolazili i došao je čas kod razredne...
Hena se često okretala i provjeravala da li držim ruku u zraku čekajući da me nastavnica prozove kako bih je pitala da se premjestim. Ali svaki put kada bi se okrenula, moja ruka bi bila spuštena.

Ja:"Odlučila sam" rekla sam joj sljedeći put kada se okrenula.
H:"I?"
Ja:"Neću..." odmahnula sam glavom
Nasmijala se od uha do uha i okrenula se nazad prije nego što je nastavnica opomene.

Odlučila sam da se neću premjestiti od njega jer...ne znam...
Ne ometam ga i ne pokušavam pričati sa njim jer poštujem njegovu odluku. I zbog toga mislim da mu ne smetam toliko...
A i Hena mi je tu ispred, neću da idem od nje...

Završio se zadnji čas i konačno idem kući. Nas dvije smo krenule i Mak i Luka su išli iza nas.
Mislila sam da su dovoljno daleko da ne mogu da me čuju pa sam rekla
"Jedva čekam da dođem kući i isplačem se ko pošten čovjek" ispustila sam veliki izdah.
H:"Zašto?"
Ja:"Ne znam...nakupilo mi se svega..."

Onda sam čula da njih dvojica nešto šapuću iza. Nisam se obazirala i samo sam nastavila hodati.

(...)

Došla sam kući i bacila se na krevet. Bila sam toliko umorna da sam oči jedva držala otvorenim.
Razmišljala sam o svemu i pokušala sam da se sjetim svega sa Makom i svega što sam zaboravila.Plakala sam jer mi nije išlo.
Tako sam i zaspala...

Ujutro sam se probudila prije alarma. Nisam mogla spavati kao što je bilo očekivano.

(1 sedmica kasnije)

Moram da vam priznam da je ovih sedmicu dana bilo veoma teško izbjegavati Maka. Osjećam se prazno. Osjećam kao da mi nešto nedostaje ali ne znam šta.

Čekam Henu da dođe po mene. Treba joj 100 godina.

Obukla sam ovo.

Stajala sam pred ogledalom i popravljala još neke detalje kada sam dobila poruku od Hene.

H: Ispred sam :)

Konačno! Pljesnula sam rukama, uzela torbu i izašla.

(...)

Došle smo pred školu i prišle smo grupici momaka gdje su bili Luka, Mak i još nekoliko njegovih prijatelja. Luka me zagrlio, Maka nisam ni pogledala, a Henu je poljubio i zagrlila se sa Makom.

Mak's POV

Jutros sam se jedva probudio jer sam spavao ukupno nekih 1h. Došao sam sa Lukom pred školu i ubrzo su došle Hena i Laura. Luku je zagrlila, a mene je samo ignorisala. Znam da sam ja tražio da više ne pričamo ali ubija me. Rekao bih da me ubija njenim pogledima ali ne pamtim kad me zadnji put pogledala...

Razlog zašto sam tražio da se ne družimo više je zato što sam htio da joj dam vremena jer mogu misliti kako joj je bilo. Bila je okružena ljudima za koje zna da ih poznaje, ali se ne sjeća.
Rekao sam joj da sam joj najbolji drug jer bi bilo creepy da sam joj došao i rekao 'ej znam da se ne sjećaš ali ja sam ti dečko'

Time nisam mislio da prekinem sa njom, nego samo da napravim malu pauzu dok se skroz ne oporavi.

I dan danas se pitam da li je ispravna odluka bila da joj kažem da ne pričamo više...
Da li sam joj olakšao ili samo otežao?
Mozak mi je govorio da joj je lakše sada kada ne priča sa mnom.
Ali srce mi je govorilo 'debilu sada joj je još teže'

Jedna stvar koja me ubija. Nisam znao da će ovako lako prihvatiti. Rekao sam joj da ne želim više da pričamo, odmah je poslušala. Niti jednom do sada nije ni pokušala da me pita nešto ili nekako da počne konverzaciju.

Laura's POV

Završio se prvi čas i na malom odmoru sam primjetila da se Martina, ona valjda nova učenica, ulizuje Maku. Osjećala sam se čudno. Kao da mi je negdje duboko u srcu smetalo to...

On je odbio. Kao i svaki put. Ona se pravi razočarana i 'ne može da vjeruje'
Uputi mi pokoji 'smrtonosni' pogled i odjuri svojoj grupici djevojaka.

Na drugom času užasno me bolila glava. Nisam se uopšte mogla skoncentrisati na čas. Otišla sam do wc-a da se malo umijem i smirim. Osjećala sam vrtoglavicu i naslonila sam se na zid.
Poslije nekog vremena izašla sam i vratila se u učionicu.

Na velikom odmoru bol se nastavila i bila je gotovo neizdrživa. Samo sam htjela otići negdje na neku livadu, gdje me niko ne vidi i ne čuje i vrištati sve dok me grlo ne zaboli i glas ne pukne.

Odjednom sam osjetila snažan pritisak. Toliko snažan da sam se uhvatila za sto. Time sam malo pomjerila Makov sto za kojim je on sjedio. Trznuo se i pogledao me.

M:"J-Jesi dobro?" promucao je. Kao da prvu put u životu govori. O Bože kako mi je njegov glas njegov glas nedostajao, ne onaj obični, njega sam slušala sve vrijeme, nego onaj poseban ton glasa kada se obraća meni
Ja:"Jesam" rekla sam skrecuci svoj pogled na njegov po prvi put poslije toliko vremena. Srce mi je snažno zalupalo.

Odmorila sam glavu na sto i poslije nekog vremena trznula sam se. Digla sam glavu i pogledala naprijed.

Ja:"Mak!"

Pogledali smo se
________________________________

Dva dijela večeras jer što da ne? Raspust je! Nadam se da vam se sviđa. Ly💛💛💕