Vampire Diaries - My version

DARK SECRETS

O ne. Bliži se prvi dan škole. Šetam sa Elenom po gradu u nadi da ću pronaći nešto. Po glavi mi se vrte svakojake misli.. Kako ću se snaći u novoj školi? Šta ako me ne prihvate? Možda otkriju moju pravu stranu? I šta ako..

-Hej! Zemlja zove.. Bio je to Elenin glas, koji bezuspešno pokuđava da dopre do mene.

-Ha? Reci? Nisam te čula.. Izbezumljeno sam govorila.

-Kao da si me uopšte i slušala. Da pogledamo još u ove dve radnje i onda idemo na kapućino negde u blizini. Malopre sam javila Stefanu kada se vraćamo. On je na razgovoru za posao. Nastavila je Elena.

-Ovaj.. U redu. Slažem se sa tobom. Rekla sam joj i pogledala u telefon: 15.22, ajoj, zadržale smo se dugo u gradu. Do sada sam kupila patike iz nove kolekcije i nekoliko pari farmerki i majica. Kese su nam bile pune. Ona je kupila neke stvarčice za kuću i namirnice. Pogledali smo još neke radnje i onda svratili na kapućino. Mmmm..

*Dva sata kasnije*

-Elenaa!! Vikala sam sa sprata iz svoje isprevrtane sobe. -Gde si mi stavila belu majicu??

Obožavala sam tu majicu. Bila je bela sa slikom Vini Pua. Meni je bila i malo široka pa sam volela da spavam u njoj. Obukla sam crn šorts za spavanje i sišla dole u kuhinju. Tamo su sedeli Elena i Stefan. Elena je raspoređivala kupljene stvari, a Stefan je radio moju omiljenu stvar: Pravio pizzu!!! Jednostavno ne mogu da odolim njegovoj hrani. Krenula sam ka frižideru i uzela čokoladno mleko.

-Gde ćeš sa tim? Upitno me je gledao Stef. - Pravim pizzu, biće ti muka i nećeš moći da jedeš.. Rekao je, pomalo uvredjeno.

Prekrstila sam ruke. -Kako možeš tako nešto i da pomisliš? Tvoja hrana je uvek dobrodošla u moj stomak. Isplazila sam mu jezik. On se samo nasmejao i nastavio sa svojim poslom. Ja sam otišla u sobu i otvorila dnevnik.

" 29. avgust 2019.

Petak, 20.56

Dragi dnevniče,

Za dva dana počinje škola. U isto vreme se i radujem i plašim. Kako će mi biti? Da li ću uspeti da potisnem osećanja? Nadam se. Nikada nisam bila ovako nervozna. Ne želim da za to saznaju Elena i Stefan, ali mislim da sam počela da priviđam. Kada smo se doselili videla sam gavrana na krovu. Posle toga sam videla privezak u obliku slova D na ulici u gradu. A danas, danas sam videla Dejmonov lik u ogledalu. Kada sam se okrenula nikoga nije bilo. Plašim se. Ne znam šta mi se dešava. Moram da skrenem misli. Mislim da će mi škola dosta pomoći u tome.."

Sišla sam kod Stefana i Elene. To veče smo proveli jedući pizzu i smejući se kao pre svega ovoga..

*JUTRO*

Probudili su me nestašni zraci sunca. Pokrila sam glavu jastukom. A onda je u sobu uleteo moj pametni brat.

-Ustajanjee!!! Vikao je Stefan iz sve snage.

-Hajde, spavaš, a već je podne.. Posao čeka.. Počeo je da me gađa jastucima.

-A još samo maloo!! Pet minuta.. Tužno sam mrmljala ispod jastuka. -Svaki posao može da sačeka pet minuta..

Stefan se smejao. Preglasno.

-Arii... Jesi li sigurna da nećeš sa nama u 'Disneyland'?

Skočila sam kao iz topa.

-Spremna sam! Rekla sam trljajuci oči. U 'Disneyland' bih išla čak i u pidžami i sa razbarušenom punđom.

-Hajde spremaj se, krećemo za petnaestak minuta.