SAY YOU WANT ME // Luka Jović

1.

Luka Jović

"Ajmo na kavu."-Rebić je rekao čim smo ušetali u svlačionicu.

"Jebote, samo na kave trošim od kad se družim s vama."-Uzdahnuo sam, a Reba se počeo glasno smijati.

"I ja bi kavu."-Filip je zijevnuo, a Mijat je odmahnuo glavom.

"Vi niste normalni, pa umrijet ćete od tolike kave."-Dobacio je i ja sam se počeo smijati, kava je piće mog života.

"Mijat, čuo sam da častiš danas!"-Filip je rekao, e ovo će ga izbaciti iz takta.

"S čim, jebote!? Uvijek ja častim, pa nisam multi milijarder. Ošle mi pare na vaše kave!"-Eto ga, popizdio je.

"Neka, ja ću."-Rekao sam kroz smijeh, a Mijat je preokrenuo očima.

"Prestat ću se družit' s vama!"-Viknuo je, a ja i Reba smo se počeli još jače smijati. Mijatov izraz lica kada je ljut je ono za šta mi živimo iz dana u dan.

"Reba, jel možeš s nama ili ja moram zvat Marinu?"-Upitao sam i Reba me pogodio dresom.

"Zovi."-Promrmljao je nakon par minuta i ja sam se počeo smijati, dresura samo takva. Izvadio sam mobitel iz jakne i nazvao Marinu.

"Da pogodim, idete na kavu."-Javila se šefica a.k.a Marina.

"Bingo! Jel smijemo, Vaša Visosti?"-Upitao sam kroz smijeh.

"Smijete, kmetovi."-Rekla je, pa prekinula poziv. Vrlo jednostavna cura.

"Dečki, dobili smo odobrenje."-Viknuo sam i Ante je izdahnuo, dobar je strah kome ga je Bog dao.

"Dečki, sutra u 7!"-Mario je ušetao u svlačionicu i meni je pao mrak na oči, 7 ujutro?

"Dečki, tko će me probuditi ujutro?"-Upitao sam, a u svlačionici je nastala tišina.

"Alo, mangupi!"-Viknuo sam opet i Reba se počeo smijati.

"Ja ću, ja ću."-Rekao je skroz smijeh.

"Hvala Bogu. Reba, sretno!"-Filip je rekao i ja sam ga prostrijeljio pogledom, budala!

"Ajmo, bando!"-Mijat je viknuo, navukao sam jaknu i uzeo torbu u ruke.

Izašli smo van iz arene i ja sam se uputio prema svom autu, samo da ostavim stvari.

"Luka, idemo s tvojim!?"-Reba je viknuo i ja sam ga zbunjeno pogledao.

"Šta me tako gledaš, tvoj najmanje troši!"-Rekao je kroz smijeh i ja sam mu pokazao srednjaka.

Sjeo sam u auto i čekao budale da naprave isto. Normalno da najmanje troši kad sam bio pametan i stavio plin u njega.

"E, sad je problem krenut."-Uzdahnuo sam kada su mi se dečki napokon pridružili u autu. Zbog bolova u nogama imam problema s kretanjem, trebao sam uzeti automatik.

Iz trećeg pokušaja, napokon smo krenuli, iskreno se nadam da će na svakom semaforu biti zeleno.

"Luka, uspori jebote!"-Mijat je viknuo sa stražnjeg sjedala i ja sam se počeo smijati. Volim brzu vožnju.

"Ovo je još sporo kako se on inače vozi."-Reba je rekao, pa se primio za sjedalo.

----------------------

Ušetali smo u kafić i sjeli za stol, pa naručili kave.

"Danči nam dolazi sutra, tulum je kod Marinine bake."-Ante je rekao i ja sam se nasmiješio, Danijel i ja se znamo sa Svjetskog.

"Oćeš doć?"-Upitao je i ja sam slegnuo ramenima, želim vidjeti Danijela, ali opet ne znam kako ću se osjećati sutra..

"Jel položila Marina?"-Filip je upitao.

"Ma nije, upisala je sad 4.godinu pa je pauzirala vozački, tako i tako je ja vozikam uokolo."-Ante je odmahnuo glavom, a ja sam se počeo smijati.

Ante Rebić je postao teški papučar.

"Dobar dan, budući kriminalci!"-Marina nam se pridružila za stolom.

"Kaki to misliš, budući?"-Filip se našalio i ja sam se počeo smijati.

"Luka, ideš s nama sutra?"-Podragala me po leđima i ja sam uzdahnuo, šta ću ja tamo? Cijeli taj tulum mi zvuči kao neka obiteljska proslava.

"Ne znam, javim."-Slegnuo sam ramenima i Marina je izbacila donju usnicu.

"Uopće nisi fora."-Promrmljala je, pa otpila gutljaj Antine kave.

"Neka ljubavi, samo ti pij."-Ante je preokrenuo očima i Marina ga je zveknula u rame.

"Luka, odbaciš me doma?"-Mijat je upitao i ja sam kimnuo, prvo moram odbaciti Filipa, Antu i Marinu natrag do arene.

"Hoćemo?"-Ustao sam se od stola i otišao platiti kave, da nam Mijat ne bankrotira.

------------------------

Leia Rossini

"Sutra ti dolazi dragi!"-Ušetala sam u tetinu sobu i ona se počela smijati kao malo dijete.

"Jedva čekam!"-Rekla je i ja sam se nasmiješila, teta i Antonio su skupa nešto više od godinu dana.

Legla sam pored tete i ona me zagrlila.

"Šta bi ja bez tebe?"-Poljubila me u čelo i ja sam uzdahnula, bolje pitanje je; što bih ja bez nje?

Družim se s Antom i Marinom već dulje vrijeme, Marina i ja smo prije par mjeseci otkrile da obje znamo Danijela i Melissu. Melissa je Antoineva kčer koju obožavam, ona mi je kao starija sestra.

Ja sam odrasla bez roditelja, mama je preminula kada sam ja imala tri godine; od predoziranja kokainom, a tatu nikada nisam upoznala. Teta Martina je preuzela skrbništvo nadamnom i ja ću joj zbog toga biti vječno zahvalna.

Teta radi u odvjetničkom uredu koji je smješten u Mannheim-u, svaki dan putuje sat vremena na posao. Ne, ne znam zašto.

Ja još uvijek nisam našla posao, iskreno, ni ne tražim ga. Trenutno se samo želim odmoriti od svega što se dogodilo u Splitu.

Teta, ovo je naš novi početak.

-----------------------

"Uvod" je ovdje!!! Nadam se da vam se sviđa.

Uživajte!

-Mirelče ❤️