NAĐI ME ( 2. DEO TRILOGIJE ) ŠTAMPANA

18. POGLAVLJE

... Valerija... 

− Ponesi vode, malo hrane zbog Marije i odeću. Ostalo ćeš ovde kupiti − stajale smo na heliodromu koji se nalazio kod autobuske stanice.

− Mama, ulazimo u autobus, ne preteruj sada − sele smo na prvo slobodno mesto.

− Vratila sam se u Beograd zbog tebe. Imamo dosta posla.Treba u stan da se useliš, da sredimo malenoj sobu, itd, itd...

− Dobro, bre, mama. Nisam još ni stigla, a ti već pričaš šta ćemo da radimo...

− Unapred se sve planira da bi se postiglo. Stigao je poštar.Ljubim te i srećan put − upravo mi je spustila slušalicu.

− Kad stizemo u Beoglad? − izvadila je iz torbe, koja se nalazila pored nje, lutku.

− Za sat vremena. Bojiš li se?

− Ne − izgleda da imam jednu prepametnu osobu pored sebe

− Teta Ana je kozica.

Zagrcnula sam se pljuvačkom.

− Zašto?

− Kozice se svega plase − kao što rekoh, imam prepametnu osobu pored sebe.

− Odspavaj malo. Probudiću te.

− Obećavaš?

− Obećavam − sklopila je oči. i ja sam jedva pokušala da ostanem budna, ali pošto me je san prizivao, prepustila sam se.

Postala sam pravo dete.

***

SAT I 15 MINUTA KASNIJE

− Valerija − čujem da me neko doziva, no, previše sam lenja da otvorim očne kapke. Umorna sam... Od svega.

− Valerija, probudi se − naglo sam se probudila. Ispred mene se nalazila Isidora. Držala je Maki za ručicu.

− Budna sam – promrmljam.

− Jesi malo sutra. Marija, idi u kola. Moram da se pozabavim sa Valerijom.

Ljuljala sam se napred-nazad.

− Mama, spava mi se.

- Znam, ćero. Šta si sve proživela danas, ja bih već bila u krevetu.Oslonim se na noge i ustanem.

− Ko ti je rekao?

− Zvala si Andrijanu.

− Joj, jes.− Lila, podseti me da više ništa ne pričam Ani. U redu.

− Čuješ li me? − zevnem stavljajući šaku na usta. Mama meje obuhvatila rukom oko struka i polako izvela iz autobusa. Dovela me je do auta i ubacila na zadnje sedište.

− Probudi me za dva sata.

− S obzirom da je noć, nema tebi buđenja.

− Mmmm – uf, ti slasni, čokoladni kolačići svima bi došli glave.

− Bako, zasto dudla plst?

− To se, kćerko, zovu, slatki snovi. Imaćeš ih i ti, ne brini.− saslušala sam ih pre nego što sam opet zaspala. 

*** 

Osetila sam nečije ruke na licu. Pre bih rekla, sitne ručice nekog deteta kako mi stežu obraze. Vrlo dobro sam znala ko jeto. Mariji je izgleda dosadno, a ja ne želim da se probudim. Previše je lepo.Sedim na travi dok mi vetar mrsi neukrotivu kosu. Opojnimiris cveća mi ulazi u nozdrve i tera me da dva puta kinem. Na nebu se nalaze oblaci bele boje u obliku životinja. Jednu samprepoznala. Glava lava.