NAĐI ME ( 2. DEO TRILOGIJE ) ŠTAMPANA

19. POGLAVLJE

 ... Aleksa...

 Nervozno sam šetao napred-nazad, držeći telefon na uhu.Otac mi se ne javlja i trenutno ludim! Ludim! Mogu da ubijem čoveka i da ne trepnem, ali da gledam kako ona pati? Taj film više niko neće gledati. Ne na mojoj straži.

Kucam Bobanov broj telefona i nakon četvrtog zvona, javiose sav zadihan. Izgleda da je trčao maraton.

− I?

− I, super je prošlo. Popadić je sredio da posle Nove godineizađe na sud.

− Kad tačno?

− U martu, dvadesetog... − imaću vremena da ostvarim ono što sam planirao.

− Hvala ti, brate.

− Ništa, uvek. I da, Valerija je kod Isidore u kući. Da te obavestim.

Prevrnem očima.

− Navijaš za nas?

− Uvek, voleo bih da te vidim kao oca sa dosta dece − smejao se. Lud je načisto.

− Dobro, a ja jedva čekam da te vidim u ulozi strica. Ima da dovodim decu kod tebe. Valja se.

− Šalim se.

− Šalu uvek shvatam ozbiljno. Podsetio si me. Sutra mi stiže pošiljka od Enrika. Preuzmi je. Mrzi me da idem.

− Ok. Još neka zapovest?

− Ne.

− Aleksa, Valerija se vratila.

− Stvarno?

− Da. Javila mi Isidora.

− Dobro, Boki. Hvala što si javio.

− Idem. Otac nam je otišao hitno u Nemačku. Vraća se tačno za Andrijaninu svadbu.

− Super, očekivaće ga dodatno iznenađenje − uzmem ključeve sa pulta i izađem napolje.

− Opa! Kaži!

− Saznaćeš uskoro. Ćao, Boki.

− Ćao, Aleksa. Oprezno vozi! − poklopi mi slušalicu i ja nabrzinu iskucam Valeriji poruku. Vratim telefon u džep od sakoai uđem u auto. Kapljice kiše su padale. Zatim je usledio jači pljusak. Startovao sam motor, dodao gas i pomerio se sa parkinga.

Zaboravio sam sve, oprostio sam joj jer je ona zaslužila da bude srećna. 

Uskoro ću videti svoju voljenu.