Želela bih da te vidim i kad si ljut smirim,
da te u oči gledam i nikome ne dam,
da te volim i ljubim i nikada ne izgubim,
da te držim za ruku i uklonim svaku muku,
da mi budeš bliže i da me bol ne sustiže,
da ti na grudima ležim dok uživamo u malinama svežim,
da gledamo tvoj omiljeni šou i bliskost ublaži bol,
da se budim pored osmeha tvog i pogleda tog,
što mi srce zaustavi na tren, je dokaz da si voljen.
Želela bih da u tvojoj majici provodim noći,
da mi suze brišeš i kažeš da sve će jednom proći,
samo ljubav naša neće moći,
da me nosiš i govoriš svima da me voliš,
da mi kosu mrsiš i na lošu reč o meni svima prkosiš
da mi praviš ukusne i slatke palačinke,
a uveče na terasi da pijemo kafu dok sviće,
da te teram da mi kupiš šećernu vunu plave boje,
da mi kažeš jel mi nove farmerke dobro stoje,
da mi u kosu staviš cvet, da imam još nešto tvoje,
da to srce što u tebi kuca bude moje,
da kada nismo jedno pored drugog,
blizinu stvorimo uz pomoć razgovora dugog,
da trčiš kroz more držeći me za ruku,
dok talasi me na drugu stranu vuku,
da me juriš po travi punoj cveća,
jer imati te pored mene je iskrena sreća.
Tara Simov
