'Story of my life'
27. Deo
Anne: Oh izvinite, mislila sam..
Ne mogu da verujem! Kako sam mogla ovo da dozvolim, i to pred njegovom majkom.. Bože pomozi mi.
Ja: Ne, u redu je.
Odmahujem glavom i postiđeno gledam u nju. Ona nervozno prolazi rukom kroz kosu, prilazi nam i ostavlja tanjire na naše u sudoperu. Harry i ja napuštamo kuhinju i srećemo Robina na hodniku. Kao da je krenuo negde.
Harry: Ideš negde?
Okrećem se za Harryem i gledam kako stoji preko puta Robina.
Robin: Moram nešto da završim u gradu.
Harry klima glavom i gricka donju usnu. Okej, Robin ide i šta sad?
Harry: Hoćeš da te odvezem, moram i ja nešto da uradim?
Nee! Pa gde ću ja da budem? Već je veče, mozda Anne hoće da spava.. Robin pristaje na Harryevu ponudu i govori mu da će uskoro samo da se preobuje. Harry mi prilazi i stavlja ruke na moja ramena.
Harry: Možeš ostati sa Anne na kratko? Idem sa Robinom, pa ću doći po tebe.
Aff Harry, zar baš moram? Šta bi ja radila sa njom?
Ja: Ako baš moram..
Harry: Hajde ne brini, biće sve u redu. Doćiću po tebe za jedan sat, dva.
Ljubi me i mazi po kosi, nakon što izlazi iz stana sa Robinom. Okej, šta ću sad da radim? A šta Harry sad ima da radi? Osim ako opet ne mulja nešto.?
Anne: Neko je izašao?
Ubrzo se oglašava žena sa kojom ću ostati sama dok ne dođe Harry. A to mi ni malo ne pada drago.
Ja: Da, Harry je odvezao Robina do grada nešto da završe. Tako da ću biti a tobom, ako ti ne smetam naravno.
Prilazim joj na nekoliko koraka, ostavljajući rastojanje između nas. Ona razvlači pomalo zbunjeni osmeh i hvata me za ruku.
Anne: Ne dušo, zašto bi mi smetala. Toliko toga hoću da ti pričam.
Uzvraćam joj osmeh. Ona mi pušta ruku i upućuje se prema stolu za kojem smo jeli i rasprema ga.
Ja: Trebaš pomoć?
Noseći činije u kuhinju daje mi odgovor.
Anne: Ma ne treba.
Protivim joj se i sklanjam dekoraciju sa stola i nosim u kuhinju, gde zatičem Anne. Prljave sudove stavljam sa njom u mašinu za pranje sudova, pričajuci o nebitnim stvarima.. Nakon što smo se ispricale o mojoj prošlosti i stvari koje mi je rekla za Harrya, odvela me je u jednu sobu gde se nalazio veliki bračni krevet.
Anne: Moram nešto da ti pokažem.
Ona prilazi ormaru tražeći nešto, dok ja sedim na krevetu i razgledam sobu. Nije baš bila pretrpana, bila je prava bračna soba. Puno veselih boja, nekoliko ukrasa i slika okačenih po zidovima, ali i po noćnom ormariću. Za oko mi zapada jedna poveća slika na zidu. Ustajem sa kreveta, osećajući žmarce koji se šire mojim telom. Prilazim slici i prelazim rukom preko malog preslatkog andjela i devojčice pored njega.
Anne: Harry i Gemma. Sećam se tog dana kao da je juče bio. Ulazim u sobu i zatičem Hazu kako spava, a pored njega leži Gemma, priča mu nešto i mazi ga po glavici i obrazima. Nikada to neću zaboraviti. Kako su slatki, duše moje malene.
Smešim se i zamišljam sliku u glavi. Harry mala beba, ah pa to je malo teže. Stavljam jednu ruku na njena leđa polako prelazeći preko njih, primećivajući iskrice u njenim očima. Verovatno je bila najsrećnija mama, kada je njih rodila.
Ja: Koliko je Harry bio star?
Verovatno nije imao ni godinu dana od kako se rodio. Volela bih da jednom imam bebu, da liči na Harrya i da ima sve isto kao on. Da bude prosto savršen, ili ako bude devojčića naravno.
Anne: Nekoliko meseci, ne znam tačno.
Još jednom prelazim preko rupica na obrazima, od strane slatke devojčice. Pregledam i ostale slike na zidu, gde su većinom Harry i Gemma. Ali ima i nekoliko slika od Anne i Robina sa venčanja.
Anne: Ovo sam htela da ti pokažem.
Okrećem se i zatičem Anne kako mi se približava sa prelepom belom venčanicom, verovatno koju je ona nosila na venčanju. Ukrašena sa nekoliko cirkončića, bila je prelepa.
Ja: Prelepa je!
Ushićeno joj prilazim i uzimam u ruke venčanicu proučavajući je.
Anne: Ne znaš koliko bih volela da te vidim u njoj. Možda će ti biti malo velika, ali ako bi imala priliku sa Harryem da budeš, onda bih volela da te vidim u njoj.
Eh kad bi se to desilo. Ja još nisam ni punoletna, a razmišljam o udaju, e Bože..
Ja: Pa i ja bi volela, ali mislim da je malo rano..
Anne: Da, naravno. Nemoj pogrešno to da shvatiš.
Oglašavaju se ulazna vrata i u sobu ulazi nasmejani kovrdzavi dečko. Pri samom pogledu na mene i venčanicu, osmeh mu je delimično skliznuo sa lica. Nisam ja kriva Harry.
Ja: Hej, došao si.
Klima glavom, a ja vraćam venčanicu Anne i prilazim mu i ostavljam maleni poljubac na njegovim vrućim usnama.
Harry: Da te vozim kući?
Skoro pa ozbiljno me pita, a ja mu dajem odgovor klimanjem glave.
Anne: Dođi dušo.
Širi ruke i prilazi mi, pa me uvlači u čvrst zagrljaj. Odvajam se od nje, pozdravljamo je, a zatim izlazimo iz stana.Harry me vuše za ruku i pravi velike korake koje ja baš i ne mogu da stižem.
Harry: Šta je ono bilo malo pre?
Ja: Šta?
Grubo me pribija uz zid i drži me za kukove, tako da nema šanse da se pomerim. Šta mu je sad? Pa boli me pobogu!
Harry:Venčanica i sve ostalo!
Dere se, a ceo hodnik odjekuje njegovim glasom. Pa šta mu smeta? Samo mi je pokazala.
Ja: Harry pusti me!
Naređujem mu, što on ignoriše i stiska me još jače. Šta mu je odjednom?
Harry: Odgovori mi!!
Još glasnije više na mene, a ja samo čekam da neko od komšija izađe iz stana i istera nas iz hotela. Stiskam oči, pod uticajem njegovog visokog glasa.
Ja: Samo mi je pokazala! Šta ti to pobogu smeta? Ne razumem te, ostavi me na miru više! Samo me napadaš, zar sam za sve ja kriva??
Pa ne mogu ni ja više da izdržim. Uspevam da ga odgurnem od sebe i krećem prema liftu.
Ja: Radije ću se vratiti taksijem.
Čujem njegove korake iza mene a ja ubrzavam svoje. Ulazim u slobodan lift i stiskam dugme za prizemlje, nakon što Harry ulazi sa mnom..
Eto ga 27. deo i izvinjavam se ako ima grešaka, nadam se da vam se svidja. Nemam vremena da pišem zbog škole, probaću od sada svaki dan po malo kad imam vremena pa ću ga valjda staviti od manje od sedam dana.. Izvinite ako ste dugo čekali. Za sledeći nastavak ću se potruditi da bude pre. Čitajte, vote i komentarišite obavezno!! Hvala svima. Ly <3
