horızonī

orasi i nick haddika

znači, a sad jedna priča iz mog života...
Ako ni ste dosada shvatili, ja živim u Austriji, a gimnazija, u koju idem, je posebna. Svakih par godima imamo razmenu učenika, sa Slovenijom, Italijaom i Anglijom. -Ali zo dvoje posledje če morati još malo pričekati.

Ove godine smo išli u Ljubljanu, tamo gde sam "At home". Tamo sam rođena i preživela detinstvo. Cilj tog školskog izleta, je bio, da naučimo boje slovenački, zato samo išli na nedelju dana u jednu porodicu.

A znate šta??! Porodica u kojom sam se snašla je iz Srbije i Hrvatske, prelepo, poroja, koliko god hočeš xD.

Sve u svemu, da ni je bilo nekih ljudi, bio bi to kao neki raspust... Svaki dan samo išli u centar Lj. (Ljubljane), na Ljubljanski grad, itd.

Nekog dana, smo išli pesice do slovenačkog parlamenta. Pričala sam sa svojom prijateljicom
*hust dummesTeufelchen hust*
i iz čista mira su se neki dečaci iz mog odeljenja odlučili da prekaču ogradu i one stubove pored puta. I kako sam i znala, se je jedan zaleteo u onaj stub pored puta, i razbio se kooo kruška, pred mene, a njegove orase... Ih... žao ga mi je bilo. Kada sam ga pitala, da li je uredu, on je rekao "Geht schon".

Kada samo se vračali natrag, se je isto desilo još jednom dečku,skroz ispred nas, opet. Lik izgleda kao Nick Haddika iz "Geek Girla". Ja i Maki smo pukle od smeha. On nam je pokazao srednji prst, i držao ga je pola puta do škole... Šou program XD.

Sledečeg dana, se je ISTO desilo još sa dva dečaka, opet ispred mene, a kada sam pominjala, da jedva čekam, kada će netko da padne, je netko pao ispred mene.

Magic!!!

Stvaro, dečki, čuvajte se stubova!