Naša Priča

1.deo

Da li ste se ikada osećali, kao da vas svi izbegavaju, ili da vam se podsmevaju ? Kada neko pogleda u vas imate osećaj da vas ogovara ili da ta osoba misli nešto loše. Ja se svakog dana osećam tako.
Kao da su svi protiv mene, kao da nemam prijatelje.
Zovem se Tamara, idem u treću godinu srednje i ispričaću vam šta se sve izdešavalo kroz moje školovanje i sta se sada dešava.
Uglavnom sam jako tiha i mirna. Ljudi iz odeljenja misle da nisam u školi pa čak ponekad i nastavnici.
Stidljiva sam i povučena. Imam par prijateljica koje su mi jako drage. Nisu kao ostali, 'fake'.
Postoje momenti kada bih pričala i ne zaklapala usta, ali nemam sa kime.

Ne samo da su me izbegavali, pojedini su me i fizički maltretirali. Moje jedine drugarice, Emilija i Svetlana, su uvek uz mene. Uvek se trude da me odbrane od dece iz odeljenja. One su mi kao sestre. Volim ih puno, ali bih želela da ih ima više. Ako su mi one jedine prave prijateljice od nas 16, šta su ostali?
Pet devojka koje moj dan, a i skoro celo školovanje uništavaju su pet uobraženih vampira. Željne pažnje, provoda i novih haljina i telefona, nisu poznate samo u našem odeljenju, nego u generaciji. Andjela, Ana, Helena, Katarina i Marija su te 'kul' devojke. Svaka od njih imaju nadimke koje smo Svetlana, Emilija i ja izmislile : Fuksa 1, Fuksa ² , Hijena, Kanta i Fuksa 2.
Marija je bila malo drugačija od ostalih četiri, nije se toliko bahatila. Nije bila toliko bliska sa ostalim dečacima, jer je znala koliko njen dečko Marko strog po tom pitanju. Marko je jako ljubomoran, a i sam muva ostale devojke.

Ovo je moja prva priča. Nemojte da mi zamerite za greške koje napravim prilikom pisanja. Napišite da li vam se svidja (ako je neko uopšte pročita) da bih znala da li da nastavim ili je bacim u kantu.

Poz...