Naša Priča

6.deo

Na moju sreću vreme je opet zahladnelo. I ako smo skoro u maju. Mogu da sakrijem ruke, ali nisam sigurna kako ću na fizičkom. Ne bih trebala ovo da krijem od Svetlane, Emilije i Jovane, ali se plašim da im kažem. Možda ću da ih uplašim ili će reći mami. Ne želim da potresem majku jer, pored posla i tate ne želim da je i ja stresiram. Ne bih se bunila ni kada bi se razvela, jer je stanovanje pod istim krovom sa njim jedan od razloga zbog kojeg sam pokušala to što sam pokušala.
Još uvek su me zezali zato što sam htela da prijavim ono razrednom, ali kao da me ne dotiče.
Ceca i Ema su opet bile kod razrednog,da se konačno utvrdi broj učenika koji su platili zadnju ratu ekskurzije. Ekskurzija je za nekoliko nedelja.
Može se reći da jedva čekam jer ce to biti prvi put da idem u drugu državu sem naravno Grčke i Crne Gore. Idemo u London.

Ekskurzija je malo skuplja, jer ipak idemo na prelepo mesto. Ko zna kada ću opet da odem tamo. Krivo mi je što neki nisu mogli da podju jer nisu mogli da je priušte. Malo se plašim puta, ali nadam se da će sve da bude uredu.
U razmišljanju o ekskurziji me je prekinulo zvono. Sada sledi matematika. Nastavnik je pravi mrgud. Sve mu smeta. Sve vidi i čuje. Već nas je 15 puta premeštao. Petnaest puta, sa svakim sam sedela, a nikako da na red dodje i Strahinja.
I evo ga, opet nas premešta. Ovi dečaci stalno prave probleme.
- Stvarno ste preterali! Stanite u vrstu! Ovog puta sede viskok i niska!
Stvarno sam se plašila da ne bude neki ološ.
- Stefan i Katarina treća klupa! Manojlo i Helena četvrta! Strahinja i Marija (fuksa 2) iza njih! ...
Mene je stavio sa Nemanjom. Nisam oduševljena. Nemanja je u istom društvu. Jako je bogat. Koliko sam čula on je Hijenin bivši. Nadam se da mi sad i to neće doneti probleme.
...

Rane sam mazala kremama i previjala ih. Nadam se da će se do ekskurzije povući. Imali nešto gore nego prvi čas matematike i to pored Nemanje. Za sada nema problema ni sa njim ni sa Helenom. A i zašto bi bilo problema? Približavaju se i pismeni zadaci. Toliko časova vežbamo za ovaj koji sledi iz matematike. Na sreću, ja nemam problema sa matematikom. Jeste da je mrzim ali je shvatam. Pismeni nam je sledeće nedelje.

*Strahinja*

- Auu brate... Pismeni je sledeće nedelje... Ja nemam pojma ovo Marija...
- Hahh ... Srce znaš da nemam pojma... Nema veze, bar imamo šta zajedničkog.
- Ne ja moram da se spremim. Ne želim da mi roditelji opet zabrane izlaske i telefon.
- Jaoo mili... Da li se dopisuješ sa nekom pa ti treba telefon. A ja to ne znam.
- Ne Marija ozbiljnoo... Ništa pitaću onu Emiliju...
- Nema šanse... Jesi li ozbiljan?! Vežbaćeš sa njom?? Daj molim te! Imaš novac plati privatan čas!
- Ma još mi fale privatni časovi!

- Zdravo Ema!
- Zdravo Strahinja.
- Umm... Hteo sam da te pitam da li si slobodna ovih dana?
- Ako mogu da znam zašto?
- Znaš da za sledeću nedelju imamo zakazan kontrolni?...
- Da! Iiii predpostavljam da želiš da ti pomognem.
- Da! Naravno ako si slobodna.
- Pomogla bih ti ali su mi tu braća od tetke. Moram da ih čuvam. Izvini stvarno...
- Ne, ne ,ne... Uredu je, sasvim. A koga bih mogao da pitam da mi pomogne?
- Hmm... Možeš Tamaru. Koliko znam ona nema nekih velikih obaveza. Pitaj je.
- Tamara... Taman ću da popričam sa njom o onome onda...
- Molim...
- Ništa, ništa... Hvala ti u svakom slučaju. Vidimo se!!

*Tamara*

- Čoveče Ema, ne mogu da verujem da je uskoro ekskurzija.
- Baš! Jedva čekam! Hoćeš li da ti, Jovana, Ceca i ja budemo u sobi?
- Naravno!
- Okejjj!
- Zdravo!
- Zdravo Strahinja.
- Hajj...
- Emu sam pitao ali ona je zauzeta... Umm.. oko njenih braća, pa Tamara ako bi htela ovih dana da mi pomogneš matematiku jer se bliži pismeni??
- Ja?
- Da... Naravno ako si slobodna..?
- Jesam... Pomoći ću ti. Samo kada?
- Ne znam, poslaću ti poruku posle škole.
- Okej, važi!
- Hvala.
- Ma ništa...
- Oooo Tamarice, Tamarice....
- Je si li ti ovo namerno uradila ili? Kakva braća....
- Ćuti, ćuti... Tamaraaa! Sutra će te vežbati zajedno... Šta ti fali???
- Ne... Ja... Ništa. Šta je bilo, bilo je...
- hmm...hmh..
- HAHA