Naša Priča

11.deo

Napokon se završila žurka. Još uvek ne mogu da verujem šta se sve desilo. Razredni je razgovarao sa mnom, da li mi je još uvek muka, a on i ne zna da to nije istina. Dok smo išli gore srela sam Nemanju. Gledala sam ga onako ljuto i nastavila napred. Spustio je glavu. Verovatno mu oprostim jer znam da su ga one nagovorile na to. Znate ko su one. Dok smo se spremale za spavanje, nas tri smo razgovarale o tome. Naravno njih dve ne znaju ništa o Strahinji i meni. Dogovorili smo se da to krijemo. Još uvek se nismo razjasnili. Ustvari, meni nije jasno. Da li smo u vezi, da li je to bilo samo tada i nikad više. I da, naravno pre nego što smo otišli smo rasklonili sobu. Ne mogu da spavam jer stalno mislim na njega.

...

Ustala sam u pola 9. Skoro nisam ni spavala. Kada su i ove dve spavalice ustale, spremile smo se i sišle na doručak. Jedva sam čekala da sidjemo dole da se vidim sa Strahinjom. Kada smo došle svi su gledali u mene. Sela sam pored Strahinje i pozdravila ga. Pokušala sam da ne obraćam pažnju na to što me svi posmatraju.
- Kako si? Jesi ok?
- Ne baš... Svi bulje u mene.
- Reši ću ja to kada se budem video sa Nemanjom.
- Ne moraš ništa... Ovaj, želela bih da posle razgovaram sa tobom.
- Da?
- Možeš li mi reći broj sobe?
- Da. 310.
- Hvala... Naravno ako može nasamo.
- Naravno, poslaću Jovana negde.
- Hvala ti.
Nisam ni pomislila da bi nas neko prisluškivao. Dok sam uživala u hrani, Strahinja je poceo da me gurka i šutira ispod stola. Počela sam da se smejem. Pogledala sam ga i klimnula glavom.
- Šta radiš to? - šapnula sam.
Samo se nasmejao i nastavio. Srce je opet počelo jako da mi kuca i počela sam da crvenim. Kada se doručak završio otišla sam gore.
- Eej vas dve! Vratiću se kada bude bilo vreme da krenemo u neki obilazak.
- Gde ideš?
- Nebitno... - Potrčala sam na vrata. Pre toga sam se malo sredila. Preobukla se, popravila šminku itd. Stajem ispred vrati sobe 310 i uzdahujem. U sebi razmišljam kako da počnem razgovor. Želim da razgovaram o nama. Pozvonila sam. Onda sam videla užasan prizor. Ana bez majce, hvata Strahinju i ljubi ga. Osećala sam se kao mrtva. Kada se Strahinja otrgao i gurnuo Anu počeo je da priča nešto. Nisam ga slušala. Samo sam ga gledala.
- Tamara... Tamara nije kako misliš!!! ANA DA SI MUŠKO PREBIO BIH TE OVDE! Ne samo zbog ovoga sada (inace bi bio gej) za sve ono što radiš.
- Tamara izvini. Strahinja je u pravu, nisam ovo trebala pred tobom...
- El si ti luda ili šta! Devojko idi leči se!
Samo sam se okrenula i otišla. Da li sam bila jedna od onih koje se iskoriste i bace (ok). Samo je tako poljubio. Bila je bez majce, raščupane kose. Nisu se nadali da ću da naidjem...

Otišli smo do nekih muzeja. Dosadno. Ne želim da gnjavim. Rekli su nam da kada dođemo u hotel imaćemo priliku da se šetamo u dvorištu hotela. Super.

[...]

Kada smo se vratili, opet su nas zvali da idemo da igramo masne fote i ostale gluposti. Nisam htela da idem. Svetlani i Emi ništa nisam pričala i ako su insistirale. Sišle smo na večeru. Nisam htela ni sekund da gledam u Strahinju. Pokušavao je da mi dodiruje ruke ili šutira. Pomerala sam se. Neka shvati da sam ljuta i da hoću objašnjenje i ako mu ne dam priliku za to.
- Tamara dozvoli mi da ti objasnim... - Šapnuo je. Pogledala sam ga u oči pošto nisam mogla da izdržim.
- Imamo neku šetnju posle, pričaćemo...
- Tamara... Volim te... - Srce mi je jako zaigralo. Ovčice u mojoj glavi su skakutale.
- Rekla sam posle...

*POSLE*

Šetale smo se oko hotela. Nekoliko kruga smo obišle. Tada smo naletele na Strahinju. Super!
- Hej Tamara! ... Izvinjavam se moram da vam otmem Tamaru!
Uhvatio me je za ruku i otišli smo u neki ćošak. Rekao je da će da me otme. Omg šta ako me ubije i siluje.
- Tamara hoću sve da ti objasnim.
- Dozvoljavam...
- Mi se nismo lepo razjasnili. - Stao je i stavio ruke na moje obraze.
- Ja tebe volim... Želim da budem sa tobom! Želiš li ti Tamara?
- Prvo mi objasni ono sa Anom!
- Reci mi da li me voliš.
- Strahinja... - Bila sam uporna. Pa naravno da ga volim, samo hoću da zna da ne može to tako lako.
- Prvi sam pitao! Želiš li da budeš moja devojka!?
- Želi Ana! Idi kod nje! Devojka se trudi ti nju ispaljuješ zbog koga, mene?! Prvo se družiš sa njom, onda me u sobi ljubiš i kažeš da je prezireš i onda... - Onda me je poljubio kako bih umukla i prestala da se derem jer bi neko čuo. Koliko sam laka nastavila sam da se ljubim sa njim (ima 100 kila).
- Sad ću da ti objasnim... - Smejao mi se onako i ako je ozbiljna tema.
- Videla si onog lika koji nije iz našeg odeljenja koji sedi preko puta nas. - Klimnula sam glavom - Kada sam te gurkao slučajno sam njega gurnuo. Pretpostavio je da sam hteo tebe. Onda je čuo kada si me pitala za sobu i razgovor. On je rekao Ani! Onda je Ana došla i kada si ti pozvonila skiula majcu i sve znaš šta se desilo!
*Pricao je kao da je ostao bez daha.
- Verujem ti Strahinja...
- Sada ti meni odgovori.
- Da li ti me stvarno voliš?
- Da Tamara! To sam kasno shvatio! Želiš li da budeš moja devojka? Želim te. Tamara...
- Da! - Zagrlio me je i poljubio u obraz. Jako sam ga zagrlila. Nisam htela da ga pustim. Dok sam ga grlila, ugledala sam Nemanju i tog lika. Odjednom sam se sledila i Strahinja je to primetio. Okrenuo se i stegao pesnicu.
- Strahinja... - Rekla sam da bih ga smirila jer sam imala osećaj da će da ih prebije. Osećaj me nije varao. Otrčao je do njih.
- Strahinja! Strahinja stani molim te! - Oborio ih je na pod i udarao pesnicama. Svi su se okupili. Počela sam da plačem i da se derem na njega. Pokušavali su da ih razdvoje. Strahinja ih je toliko udarao da nisu moglu da ustanu. Jedan lik se razdrao tuča i pozvao nastavnike. Ja sam plakala i molila ga da prestane da ih udara. Jesu zaslužili, ali ne ovako. Strahinja je upao u veliku nevolju. Došli su nastavnici, koliko god vikali Strahinja nije hteo da stane. Ovo je već otišlo predaleko... Došao je razredni. Svi su se sledili i ućutali. I Strahinja je skočio. Pogledam u njega, pa u razrednog.
- ŠTA RADIŠ TO!?!!?!!!!!! - ne mogu da vam opišem koliko se drao. Uhvatio ga je za ruku i poveo u hotel, a Nemanju i Sašu, kako sam ja čula da se zove u toku tuče, su podigli i odveli ih. Naredili su nam da idemo u sobe i ne izlazimo dok nas ne pozovu da svedočimo. Svi su bili u ČUDU.