Prije nego što se prebacim na nastavak želim vam reći....IZNENAĐENJE!Nastavak ću/sam slučajno napisala.Evo što se dogodilo.Došla ja iz škole,napisala zadaću i naravno vježbala.No najednom.....dosada....a uz tu dosadu...INSPIRACIJA!Izazvna niodkuda.Da ne dužim nadam se da će vam se svidjeti! :)
Nakon što sam ajmo reći pobjegla od onog nafuranog Neymara otišla sam se još malo šetati po Barceloni.Ahh,kako je Barcelona prelijepi grad.A i ljudi su pristojni.Ima puno znamenitosti iako sam ih pola pozaboravljala.Baš me i ne zanima povjest.Nikad i nije.U školi sam iz povjesti uvijek imala tri ili četiri.A mogla sam imati i pet.Mislim to je samo stvar štrebanja.Šetala sam gradom,i šetala i šetala sve dok se nisam umorila.Noge su me već zaboljele.Ne znam od čega.Stvarno ne znam.Odhodala sam do hotela u kojem spavam.Odlučila sam ići liftom ovaj put.Ja osobno volim hodanje,trčanje i zdrav život ali ovaj put sam stvarno bila umorna.A uzmimo u obzir da mi je soba na 10 katu..a broj sobe je....169!Da da...koja sam ja sretnica!Haha,luda sam znam.Ušla sam u lift.Bio je dosta veliki i širok.Stisnula sam onaj gumbić pokraj broja 10.Taj broj 10 označava 10-ti kat.Napokon!Nakon par minuta čekanja stigla sam na odrđeni cilj.Došla sam do svoje sobe i umorno otvorila vrata.Kad sam ušla u sobu i zatvorila vrata dočekala me........bukvica!Dap,bukvica od moje najbolje prijateljice!Jupiii.
,,Pa dobro gdje si ti?Nema te već dugo.Odeš u 9 ili 10 ujutro a dođeš u 6 navečer!Jesi ti normalna?"-počela se derati na mene.Ček,ček,ček.Ona se dere na mene zato što me nema cijeli dan a nje nije bilo cijelu noć!
,,Katarina...ti sad vičeš na mene...i kao si zabrinuta,a tebe nije bilo sinoć cijelu noć."-preokrenula je očima.Ma što mi preokrećeš očima?
,,Martina...ja sam starija od tebe.Imam 22 godine i znam se brinuti sama za sebe"-bla bla bla.Da...ona ima 22 godine,ali to ne znači da se ja ne trebam brinuti za nju,zar ne?Još je nešto brbljala ali ja ju nisam slušala.Jest da mi je najbolja prijateljica,ali ponekad mi stvarno ide na živce.Vama vaše Bff ne idu nekad na živce?Sjela sam na kauč ispred tv-a.Uzela si vrećicu čipsa sa lukom i vrhnjem.Da znam,to nije zdravo ali i ja si to mogu nekad priuštiti.Okrenula sam na neki program.Tamo neki španjolski.Bio je nekakav film.Ljubavni.Čini mi se...a joj.Pa to je Titanic!Uf,što mrzim taj film.Jebote,film traje dva i pol sata a što je najbolje potapanje broda i njihovo potapanje traje svega 40-45 minuta.Umjesto da su sve skratili na 4-5 minuta,možda čak i sekunda.Ne želim to gledati.Okrenula sam na neki drugi program.Fuuuuuj!Ovo je nekakav.....pornić!Ja nikad nisam voljela te porniće.Sad kad sam srednja škola,svi iz razreda gledaju te jebene porniće!Što vide opće u tim sranjima?!Oni gledaju kako se drugi jebu i to im je zanimljivo...pa onda govore Martina čudna Martina nije normalna...Martina ovo,Martina ono!Pa mislim ono..što je zanimljivo u gledanju i slušanju drugih kako...pa znate već što rade.Ne želim o tome opće ni razmišljati.Hm,da bi stvar bila bolja..u ovom filmu muškarac muškarca a žena ženu.Ko je tu lud,a ko normalan?Odgovor svi ludi ni jedan normalan.Zgrozila sam se i naježila.Ughh.Okrenula sam na sasvim deseti program.Jeeej!Evo jedan akcijski i zanimljiv film.Nema seksa nema ljubavi.Akcija i pucnjava.Nije da sam neki ljubitelj nasilja ni ne podržavam nasilje,no bolje i ovo nego neki depresni ili porno film.
,,Aloo!Martina slušaš li me?!"
,,Ne i ne želim"-odbrusila sam.
,,Kako možeš biti takva?"-hej,ovo je verbalni napad!
YOU ARE READING
Perfect life or just illusion? INeymar JrI
FanfictionJoš jedan fanfiction sa Neymarom :)