RECI DA ME VOLIŠ

PONOVNI SUSRET

Budim se uz glavobolju i odlazim do svog ogledala.Uzimam četku i češljam svoju čupavu, neukrotivu braon kosu. Vezujem je u neurednu pundju i odlazim u toalet da se umijem misleći da ću koliko-toliko umanjiti bol u predelu slepoočnica.Hladne kapljice vode slivale su se s mojih trepavica preko obraza pa sve do vrata.

"Ah ne vredi,ništa mi ne pomaže. Moraću da idem po kafetin",progundjala sam isfrustrirano.
Obukla sam se na brzinu u svoju udobnu crnu trenerku i duks,uzela pare i krenula do apoteke.

Izlazim iz apoteke i zapljusne me hladan vetar. Stresem se, te se zakopčam,a zatim nastavim da hodam.
Nedaleko od sebe zapazim, njega.
On...to je onaj lik!
"Jebote",izlete mi,a onaj lik je na moju nesreću to čuo i okrenuo se. Pogledi su nam se susreli. Molila sam Boga da me nije prepoznao,jer ipak je bio pijan sinoć.
Nasmejao se,a ja sam se idalje mrštila.
Krenula sam da prodjem pored njega ali me je zaustavio hvatajući me za nadlaktice.
"Devojčice ono nisam zaboravio",rekao je pomalo besno.
"Ma bravo",rekla sam odvažno. Stisnuo me je jače za ruku,a u njegovom pogledu mogla sam da primetim da je bio još besniji.
"A da ti lepo prošetaš i pustiš me na miru,ha?!",rekla sam sad već ljuto.
"Slušaj me ti mala...",e sad mi je stao na žulj.Neće meni niko pričati da sam mala. Nije uspeo da završi jer sam ga prekinula.
"Ne, slušaj ti mene. Nisam ja mala,imam ime,zovem se Tamara,a ti lepo odjebi od mene. Što si tražio,dobio si."

Odjednom se pored njega stvorila...Ni manje ni više,osoba koju mrzim,Nevena. Najveća 'riba', odnosno 'kurveštija' naše škole.

"Tadija ,ljubavi, šta to radiš?",rekla je onim maznim glasom,fuj. Hm znači zove se Tadija. Lepo ime,za kretena...

Približio mi se i šapnuo mi: "Nismo još završili Tamara."
Moje ime iz njegovih usta zvučalo je tako lepo.
Vratio se u prvobitni položaj,a Nevena mu je obesila ruke oko vrata i pogledala ga upitno.
"Ma ništa", odgovorio je smoreno.

Pogledala je u mene, namrštila se,a zatim privukla Tadiju i poljubila ga.
Hm,jesam li rekla poljubila ga? Ne. Ona ga je žvalavila. Bukvalno.

"Odvratno,dva imbecila,nadjite sobu.",promrmljala sam gadljivo sebi u bradu.
Prošla sam pored Tadije i Nevene te se zaputila kući.

Vratila sam se kući i popila kafetin. Glava nije prestajala da me boli,čak sam imala osećaj da me boli još više.
U misli mi je došao Tadija. One njegove tamne oči. O dragi Bože o čemu ja razmišljam. Samo sam zagnjurila glavu u jastuk i ispustila krik.
"Dobro je što je danas bila nedelja, ne bih izdržala još i školu",promrmljala sam u jastuk i zaspala.

Nadam se da vam se svidelo. Ako jeste vote i komentarišite,puno mi znači.❤️