RECI DA ME VOLIŠ

ZAČEPIĆU TI TA TVOJA USTAŠCA

Ustajem,oblačim crnu trenerku i duks,umivam se ,očešljam,uzmem ranac i izletim iz kuće.

Dok sam išla ka školi razmišljala sam o svojim prijateljima...Bilo ih je malo, ali bili su pravi,to je bitno. Miloš je bio moj najbolji prijatelj još od detinstva.Elenu,moju najbolju drugaricu, upoznala sam u prvom razredu srednje škole i odmah smo se sprijateljile. Hm,kad bolje razmislim uvek sam se više slagala sa dečacima nego sa devojčicama. Ali da,Elena je bila izuzetak.

I tako sam hodala dok nisam naišla na kapiju moje škole. Ah ,idemo ponovo. Još samo nekoliko meseci...

Ulazim u školu i čujem da svi pričaju o nekom novom,'prelepom' i 'prezgodnom' četvrtaku.
Mora da je neki umišljeni kreten.

Iz mojih razmišljanja me je u stvarnost vratila Elena.
'Hej', rekla je radosno.
'Hej'
'Si čula za novog učenika?'
'Pa čula sam kad sam išla kroz hodnik.'
'Izgleda da ide u naše odeljenje'
'Sprdaš?',rekla sam smoreno.
'Ne,što?', pogledala me je upitnim pogledom.
'Šta će nam još kretena...Dovoljan je Luka',rekoh smoreno.
Uf sama pomisao na tu kretenčinu me nervira...
'Epa Tamara, moram te razočarati, ali izgleda će ići u naše odeljenje.Pogledaj'
Podigla sam pogled i pogledala u smeru Eleninog prsta i videla...

'Pa da li je moguće',rekla sam zabezeknuto.
Ni manje - ni više Tadija je stajao na nekoliko metara ispred naše učionice,a oko njega su već bili Luka i još neki njegovi drugovi...a da ne spominjemo ove kurve koje su se skupile oko njega i gledaju ga zadivljeno. Užas.

Primetio me je i nasmejao mi se,pokvareno.
'Nešto si rekla?',upitala me je Elena.
'Ma ne...'

Kada smo krenuli da ulazimo u učionicu Tadija mi je prišao i šapnuo mi 'Sudbina,hm?'.

Taj peder,tako me nervira,uff
Samo sam ga mrko pogleda i sela na svoje mesto do Miloša.

Nastavnica je ušla i rekla Tadiji da se predstavi.
'Ja sam Tadija Popović', izgovorio je nezainteresovano.
'Još nešto?',upitala je nastavnica.
'Ne',rekao je.
Tadija je seo do Luke ali ih je nastavnica razmestila zato što su oboje bili nemogući.
Tadiju stavlja da sedi pokraj Miloša,a mene s Lukom.
...

Luka me smara ceo čas. Priča mi neke nebuloze kako ćemo da se budimo ispod njegove posteljine svako jutro. I još što šta...

'Videćeš da ceš pasti na mene',rekao je samouvereno.
'Hm, pa vidi, ja na tebe jedino mogu da padnem fizički tojest mogu da ti slomim svaku koščicu,jer sam jako smotana,tako da bolje ne priželjkuj,možda se i ostvari',rekla sam uz namig dok me je on zabezeknuto gledao.
Čuj ja na njega ...Debil.

... kraj časova...

Izlazim iz matematike i po stoti put se pitam za koji moj će mi trebati ono u životu ali hajde.
Pozdravljam se s Milošem i Elenom i krećem kući.

Hodala sam mračnim ulicama i posmatrala nebo koje je bilo vedro. Mogle su se videti sve zvezdice koje su sijale baš kao i moje oči kada vidim palačinke. Ah, sad sam i gladna

Iz mog dubokoumnog razmišljanja su me u stvarnost vratile nečije ruke koje su se sada nalazile na mojim ustima.
Iz sve snage sam udarila tog čoveka u rebra i naglo se okrenula.

Videla sam...
'Tadija?',rekla sam gledajući njegov bolan izraz lica.

'Šta ćeš ti ovde i zašto si mi ovo dodjavola uradio?!',rekla sam besno.

'Da li si ti realna? Bukvalno me pitaš šta sam ja tebi uradio,a ti si mi zamalo slomila rebra upravo brate',izdrao se ljuto.

'Tako ti i treba pederu mali', izgovorila sam odsečno.

'Šta si rekla?',procedio je besno.

'Hm,sad i ne čuješ,divno'.

'Čujem ja odlično devojčice,zato pazi šta pričaš'

'Ili u suprotnom?',upitala sam sa osmehom na licu. Ali njegov odgovor mi ga je skinuo s lica.

'Ili ću ti u suprotnom začepiti ta tvoja ustašca', izgovorio je osmehujući se kvarno.

Evo ga nastavak. Izvinjavam se na gramatičkim greškama. Vojtujte i komentarišite ako vam se svidja,puno mi znači. Hvala svima što čitate.❤️