RECI DA ME VOLIŠ

ZAŠTO JOJ ON DRŽI RUKU?

Odjednom sam osetila ruke na svojim nadlakticama . Umesto poda,našla sam se na nečijim čvrstim grudima .
Okrenula sam se i susrela se sa zabrinutim pogledom.

Šoljice su se rasparčale na sitne komadiće svuda,a topla tečnost nalazila se svuda oko mene . Pa i na mojoj ruci koja je poprimila crvenkastu boju.

'Andrej?'

'Tamara jesi li dobro?',upitao me je zabrinuto.

Uhvatio me je za ruku,na mesto gde se do maločas nalazila vrela kafa. Jauknula sam bolno.

'Dodji ovamo da na to brzo stavimo nešto hladno!',malo glasnije je rekao zabrinutim glasom.

Klimnula sam glavom,ustala i pogledala u Tadijinom smeru.
Držao je svoj besan pogled na mojoj ruci koja je sada pripadala Andreju. Ne razumem ga...stvarno. Šta li hoće...kreten.

Tadija pov.

Zašto joj ovaj lik drži ruku. Šta ima on da se brine za nju .
Pogled preusmerim sa njihovih ruku na Tamarin ubitačni pogled,a zatim vratim na njenu ruku. Bila je crvena i izgledalo je kao da je boli.

Namrštio sam se sam sebi jer sam mislio o njoj.
Zašto prokleto mislim o njoj.
'Možda zato što ova nije laka i neće da ti se preda kao sve ?', javio se moj unutrašnji glas.

'Kako me nerviras!'

'Šta sam sad uradio?', oglasio se Luka te sam shvatio da sam izgleda to rekao na glas.

'Ma ništa...zaboravi'

Tamara pov.

Andreja mi je stavljao led na šaku...
Dok sam ga ja pomno posmatrala. Lep je i ima jako lep osmeh ,ali nije Ta... Ma ja sam pukla definitivno. Andrejov glas me vrati u stvarnost.

'Bolje?', upita brižno me posmatrajući.

'Mhm', promrmljala sam.

'Hvala ti Andrej', pogledala sam ga zahvalno.

'Čuvaj se Tamara,odoh ja sad da sredim ono. A ti se polako spremaj,pa kući' ,rekao je zapovednički.

'Uredu'
Otišla sam u (onu sobu gde ostavljaju stvari,valjda svlačionica šta ja znam) i presvukla se.

...
Spremila sam se i krenula kući laganim koracima.
Kiša je počela da pada. Kapljica je kapljicu stizala ,baš kao i moje gorke suze koje su se nizale jedna za drugom. Toliko bola u meni . Morao je isplivati.

'Zašto je mama bolesna?
Zašto tate više nema?
Zašto su svi tolika govna i neljudi?
Zašto je sve toliko surovo?
I zašto se sve ovo jebeno meni dešava? Šta sam uradila Bože,šta?! '
Jaukala sam i drala se iz sve snage ,na sred ulice. Dok su moja kolena klizila ka podu baš kao i kapi kiše po ovom crnom asfaltu . Plakala sam sve jače i jače.
Iz mojih jecaja i ove neopisive tuge vratio me je mali sićušni glasić .

'Teto', izgovorila je mala devojčica gužvavši svoju haljinicu koja je bila sva pokisla,a mala devojčica bila je uplakana,baš kao i ja.

'Šta je bilo srce malo?',upitala sam .

Nadam se da vam se svidja . Komentarišite i vojtujte ako vam se svidja. Izvinjavam se na gramatičkim greškama. ❤️