RECI DA ME VOLIŠ

ISPOVEST

'Tena idi unutra i jedi, kasnije ćemo popričati',Tadija je nežno rekao maloj Teni.

'Uredu ,bato',izgovorila je i pogledala Tadiju .

'I sledeći put nema izlaženja bez mog znanja!' , podviknuo je.

'A sada, idem da ispratim Tamaru',dodao je .

'Ti znaš Tamaru?',upitala je malena.
Sve li ona oće da zna. Opasna je mora se priznati.

'Dosta pitanja. Idi jedi.', odgovorio je odsečno.
Pitala sam se da li je uvek ovakav? Da li je uvek ovako...grub?

Moje razmišljanje prekinule su dve male ručice oko mojih kolena . Sagla sam se i zagrlila Tenu smešeći joj se.

'Ćao teta Tašo',rekla mi je i još više me uvukla u zagrljaj.

Tadija pov.

Grlile su se . Mogao sam da primetim koliko ju je Tena zavolela za tako kratko vreme. Kad bolje razmislim zašto i ne bi? Tamara je tako predivna osoba...
O čemu ja koji kurac pričam? Kakva predivna osoba? Ja sam poludeo, definitivno.Ista je kao i sve. Ne nije. Ona je mala,prgava,uff.Iz razmišljanja me je probudio Tamarin glas.

'Ćao malena',rekla je nežno.
Pozdravile su se ,a Tena je ušla u kuću. Tamara se okrenula i projurila pored mene. Epa nećeš Boga ti tvoga. Sustigao sam je i uhvatio za nadlakticu i okrenuo ka sebi.

'Šta oćeš Tadija?', zabezeknuto, ali i pomalo ljuto je gledala u mene .

'Pratim te kući', odgovorio sam jednostavno.

'Ne treba', izgovorila je ljuto i istrgnula svoju ruku iz moje.

'Nisam te ni pitao',besno sam joj uhvatio ruku i povukao je sa sobom.

'Ada pusti mi ruku manijače jedan!Mogu i sama da dodjem do svoje kuće,ne trebaš mi ti!'

'Slušaj me dobro. Ti si dovela moju sestru kući. Mrak je,a ti si devojka. Ne pada mi na pamet da te pustim da ideš sama kući', odsečno sam govorio stiskajući je sve više i više za ruku, kako bi se smirila.

'Prestani da me stiskaš, boli me', pogledala me je,a oči su joj sevnule.

'Kada se smiriš i prihvatiš činjenicu da ću da te odpratim kući,pustiću te', izgovorio sam dok sam opustio stisak oko njene ruke.

'Uredu',izgovorila je umorno i krenula da korača napred. Pogled mi je pao na njeno dupe. Kakvu guzu ima,oči su mi ispale.

Vratio sam se u normalu i krenuo lagano da šetam pokraj nje.

Šetali smo i šetali...

'I,zašto toliko želiš da me odpratiš kući?', upitala je radoznalo.

Možda zato što želiš da znaš gde živi ,da bi kasnije mogao da je ukradeš i ne daš nikome,nikad...
Evo ga opet. Opet ti? Šta koji kurac oćeš više od mene? Ne želim ja nju, niti bih želeo da je ukradem. Verovatno bih izludeo posle pola sata.
I dok sam se ja borio sa svojim podstanarom u glavi, devojčica me je idalje gledala, iščekujući moj odgovor.

'Rekao sam ti već',rekao sam hladno.

'Zašto si opet tako hladan?'

'Zašto to tebe zanima?',upitao sam je upućujući joj upitni pogled.

Tamara pov.

Njegova rečenica odzvanjala je u mojoj glavi kao zvono u crkvi. Moj mozak je stao,a ruke su krenule da mi se hlade. Pa upravu je ... Zašto bi mene njegov poremećaj interesovao? Ali šta sad da kažem ?

'J-ja',uf, ne znam šta da kažem.

Gledao me je željno iščekujući moj odgovor. Uf,nervira me!

'Ma ,zaboravi', iznervirano sam puhnula i nastavila da hodam dalje.

'Devojka',Tadija je izgovorio nekako čudno.

Okrenula sam se i upitala ga:'Šta devojka?'

'Zbog nje. Zbog nje sam postao ovakav kakav sam sada'
Pogledala sam ga i pokazala mu očima na obližnju klupu. Krenuli smo prema njoj i seli.

'Dakle ,slušam?'

'Priča je veoma dugačka,ali uglavnom, bio sam sa devojkom,Sarom. Voleo sam je, mnogo. Značila mi je i verovao sam joj. Dok me, jednog dana,nije prevarila sa najboljim drugom. To je bilo jako bolno. Pored mog oca,koji je bio alkoholičar i majke koja ga je morala trpeti...Moj život i nije baš bio lep ,sve dok nije došla Sara. Bila je svetlo u toj tami. Ali,na kraju i ona me je izneverila. U međuvremenu mi je otac poginuo u saobraćajki i nekako posle svega toga... Odlučio sam da postanem hladan i da ne volim. Jer kad voliš bivaš dosta puta povredjen.

Pažljivo sam ga slušala i shvatila da ni njemu život nije lak. Takodje,sam shvatila da je izgubio oca, baš kao i ja.
Nisam mogla da shvatim kako je ta Sara mogla da bude toliko nemoralna i odvratna osoba. Pa čoveče zar sa najboljim drugom! Ma,ni taj drug mu nije bio ništa bolji... Užas!

'Razumem te', izgovorila sam.
Klimnuo je glavom i poklonio mi mali osmeh. Ovo je prvi put da mi se nasmejao ,onako iskreno. Njegov osmeh je predivan.

'A sada mi reci zašto si ti plakala. I nemoj pokušavati da se izvučeš,primetio sam da su ti obrazi bili natečeni ,a oči krvave kada si bila ispred moje kuće', izgovorio je sve u jednom dahu i upitno me pogledao.

'Pa, iskreno,sve mi se skupilo. Od skorašnje tatine smrti,preko mamine bolesti, nedostatka sestre koja je sada u Rusiji,do incidenta u kafiću', otvorila sam mu se,baš kao i on meni. Iz nepoznatog razloga. Ali,bilo mi je lakše,kao da mi je kamen sa srca pao.

Tadija pov.

Upijao sam svaku njenu reč. I shvatio koliko ni jednom od nas dvoje nije baš lep i bajkovit život.

'Hm, čini mi se da su nam životi slični po sjebanosti'

Vojt i komentar,ako vam se svidja knjiga. Hvala vam što čitate! ❤️