Between good and bad boy

Poglavlje 10

Dugo sam posle terapije kod doktorke White razmisljala o onome sto mi je rekla za samoubistvo. Moram da priznam da je bila u pravu, da su to kukavice obicne koje misle samo na sebe, ali to je trenutak slabosti. Slagacu ako kazem da nisam pokusala da se ubijem. Jesam, pokusala sam. Razmisljala sam nacin na koji to da izvedem, dok sam bila zatvorena medju svojim knjigama u nasem novom stanu u Londonu. Bio je utorak, dok je majka vec bila na razgovoru za posao, a ja sama. Idealna prilika da sebi naudim. Razmisljala sam o seci vena, ali to je jednostavno jako bolno i sva ta krv me uzasavala, pa sam se odlucila za najbezbolniju smrt...trovanjem lekovima. Koktel jakih pilula za smirenje i samo bih utonula u san. Spasavanje je ispiranje zeluca, ali mama samo sto je izasla, tako da ne bi stigla. Potrazila sam po kuci nasu mini apoteku. Odlucila sam se za bromazepame i lorazepame, ni jedan ispod 3mg.Ali, pre svega toga odlucila sam da majci napisem oprostajno pismo. Uzela sam prazan papir i olovku u ruke, te odlucila da zapocnem pisanje mojih poslednjih reci.

Draga majko,

zao mi je sto zbog mene prolazis ovo. Sto smo se odselile iz grada koji nas je neraskidivim koncem vezao za sebe. Izgleda da je taj konac ipak raskidiv, ja sam ga isekla svojom sramotom. Zao mi je sto si zbog mene bila ismejavana na svakom mestu gde si se pojavila: bilo da je to neka prodavnica, ulica ili ustanova, svi su znali da si majka one besramnice Marry. Zbog mene si izgubila ugled u poslovnom svetu, ljubav i postovanje tate James-a, koji si posedovala. Necu da te lazem da nisam na trenutak pomislila da si se zazelela zivota sa tatom, ali vremenom je to zaboravljeno, jer ti je tata James svaki dan davao sve jacu dozu njegove ljubavi. Majko, nikom nisam donela dobro u zivotu, tebi prvo. Izgubila si tatu, jer si mene stitila kako me baba lady Marry ne bi ubila, odvajala si iz svog tanjira da bih ja bila sita, bez odmora si radila dan-noc kako bi meni obezbedila sve sto i moji vrsnjaci imaju, a kako ti ja to vracam? Tako sto na dan kada trebas sa ponosom da kazes to je moja cerka i upres prstom u mene onako ponosno sa tvojim bozanstvenim osmehom, ljudi su uprli u tebe, govoreci kakva majka, takva cerka. Znam da nas nisu voleli ljudi, jer smo radile organizacije vencanja, sto je za okolinu u kojoj smo zivele bilo slicno prostituciji.veruj mi to je najlepsi period mog detinjstva. Mogla sam da igram, da jedem i da se jako zabavim, po malo ti pomagajuci. Nedostajace mi tvoje ceskanje uvece ispred TV-a, smisao za humor koji sam samo ja razumela, spontanost, koju sam nasledila od tebe, rumenilo u obrazima, ali sto je najvaznije nedostajaces mi TI majko. Mozda je sad ovo otrcano, ali jednostavno ne mogu da izdrzim pritisak svega ovoga. Ne mogu a da ne odem na neku drustvenu mrezu i ne vidim taj podsmeh, svih tih ljudi. Onda ne mogu, a da se ne zapitam kako je tebi? Zato ovo smtram najboljim resenjem. Molim te da u tvom secanju ostanu neke lepe situacije, a ne ovakva ja kakvu si me zatekla. Mrtvu...

Neka ti ostane u secanju kada sam ti se pozalila da je decko koji mi je napisao moje prvo ljubavno pismo jako nepismen i da sam ja umesto odgovora ispravila njegove pravopisne greske i vratila mu pismo natrag. Taj tvoj osmeh je nesto sto cu uvek pamtiti, kako si me zacikavala posle toga. Pamticu kako si iscrpljena sa posla dolazila da vezbas sa mnom neki predmet koji nisam odmah shvatala, kako si me vodila na casove pevanja, glume i baleta. Izvini za svaku izgovorenu rec u trenu ljutnje, nisam tako mislila. Kajem se kad sam ti rekla, u zargonu da me smaras, ponekad da te mrzim. Ti si jedno najhrabrije bice koje sam ikada poznavala. Ono sto sam uradila, uradila sam kako bih spasila coveka kojeg volim. U Niall-a sam mozda i bila zaljubljena, ali Zayn-a sam volela i jos uvek ga volim, mada posle njegovog pogleda sazaljenja, mrznje, javnog sramocenja, koji me progoni nocima, nisam vise sigurna. Necu ti pisati o moralu, postenju kojeg nemam, vec o ljubavi i izdaji koju sam dozivela. Ljubavi od strane tebe i izdaji svih tih lica koje sam mislila  da mi znace, ali prevarila sam se. Molim te samo kad me ne bude da mi ispunis par posednjih zelja.

U Londonu postoji jedna porodica, koja mi je prirasla za srce, preziva se Malik. Da, majko to je Zayn-ova porodica. Idi tamo, ulicu i broj ces naci u mom rokovniku i potrazi gospodju Malik. Poruci joj da sam uspela Zayn-a da nagovorim da upise fakultet i da mi je bila cast deliti popodnevni caj sa njom svake nedelje. Imas moje stare igracke, daj ih njegovoj najmladjoj sestri Safaa-i. Pomalo ce se uplasiti kad te vidi, takva je uvek kada prvi put vidi nekog. Moje stvari pokloni Maya-i, Sel i Zayn-ovim sestrama Doniyua-i i Waliyha-i. Ustvari, Maya-i i Seleni nisu potrebne stvari, pokloni ih sve Zayn-ovim sestrama, jako su fine. U mojoj fioci koja ima “lazno dno” imas 6 pisama. Na svakom pise po jedno ime, isporuci ih na pravu adresu. Oprosti sto cu ti ovo uciniti, ali tatin pogled razocarenja ne mogu da podnesem, proganja me i kako vise mislim o tome, sve vise se osecam prljavo. Molim te da nastavis dalje, bice malo tesko,ali moraces majko. Dok ti budes citala moje poslednje ispisane reci, ja cu biti na nekom boljem mestu. Da li je to raj ili pakao, meni je sasvim svejedno. Sve je bolje od ovoga.

Volim te, tvoja cerka

Marry xoxo

*~*

“Majko, mozemo li da porazgovaramo?” usla sam u kuhinju dok je ona bila okrenuta ledjima, praveci nam veceru. Moram reci da je bila jako iznenadjena mojom pojavom.

“Naravno zlato, samo da izvadim lazanju iz rerne.”- rekla je uzimajuci pekarsku rukavicu u ruke za pleh koji je bio vruc kako se ne bi izgorela.

Nakon samo 5 minuta, mama mi se pridruzila u dnevnom boravku.

“Duso, da li je sve u redu?”- upitala me je zabrinuto, dok je njen pogled pao na belu kovertu u mojim rukama, dala sam joj znak da sedne do mene,a zatim sam je uhvatila za ruku.

“Majko...”- zapocela sam po malo nesigurno, jer mi nije bilo svejedno zapocinjati temu, koju sam prvi put ispricala doktorki White. Uputila mi je pogled ohrabrenja kako bih nastavila..

“Kada smo se islelile iz LA-ja, i doselile ovde, bila sam jako tuzna, vise mrtva nego ziva. Ovo sto drzim u svojim rukama je moje pismo upuceno tebi..”- zastala sam, malo guzvajuci papir pod svojom rukom.

“Da...”- izustila je.

“Ovo je trebalo da bude moje oprostajno pismo. Tog utorka kada si me ostavila da bi otisla na razgovor za posao, zelela sam da se ubijem.”- pogledala sam je u oci. Umesto odgovora, dobila sam samar.

“Kako si mogla to da mi uradis Marry?”- upitala me je dok su moji unutrasnji prijatelji bili zacudjeni. Boginja je mazila obraz, vristeci od suza, dok je podsvest opet izvila rep govoreci “ tako ti i treba.”

“Ali, ali, ali...”- pokusavala sam da dodjem do reci, ali mi nije polazilo za rukom.

Cutala je par trenutaka, a onda me zagrlila.

“Izvini duso, ali ne bih dozivela jos jedno takvo bolno iskustvo.”

“Kako to mislis?”- upitala sam , izdvajajuci se iz njenog zagrljaja.

“Moja sestra Lisa se ubila kad je imala 16 godina.”

*~*

“Cekaj ne razumem, kazes da si imala sestru bliznakinju?”- moj mozak nije mogao da prihvati informaciju koju mi je majka non-stop ponavljala.

“Da.”

“Ali zasto mi nisi nikad to rekla?”- upitala sam vidno zaprepascena. Ni moji prijatelji nisu bili manje slicnog raspolozenja.

“Zato sto nisam zelela da otvaram stare rane. Kad se ubila, deo moje duse je pokopan sa njom, taj deo kasnije si ti nadomestila. Saznanje da bi mogla da ostanem bez tebe, moje ponovo rodjene polovine duse, bi me ubilo i nikad diglo iz ponora. Znam da ti je tesko, ali zar je smrt resenje? Smrt je kaznjevanje najdrazih. Ti bi samo mene kaznila Marry. Nikad ti to ne bih oprostila. NIKAD!”

Ovo mi je skakalo po mislima, a ja sam mislila da cu da je svojim ubistvom spasiti bedinje...

“Zasto se t..te..tetka Lisa ubila?”- upitala sam nesigurno, znajuci jacinu i skakljivost ove teme.

“Jer je zatrudnela sa nasim ocuhom.”

*~*

“Imale smo samo po 5 godina kada je tata poginuo kao vojnik, majka je kada smo nas dve napunile 12 majka upoznala Dave-a, lokalnog trgovca. Na prvi pogled nam se cinio dobar i bio je dobar, sve dok nije silovao Lisa-u. Ja sam razlog njene smrti tek saznala kad sam uspela da otvorim pismo godinu dana kasnije. Poludela sam, tuzila ga, ali sve sto sam dobila jeste isterivanje iz kuce. Srecom tih dana sam upoznala tvog tatu koji mi je pruzio ljubav i srecu u tim teskim danima za tebe. Sa 18 godina sam te rodila. Tvoj otac je zelelo da ti damo ime Lisa, ali to je za mene jos uvek bila sveza tema, nisam zelela da nosis ime osobe koja me je napustila, bez da mi se obratila za pomoc. Marry...London je grad mog rodjenja, tvoj tata me je poslao da zivim u LA samo da bismo tebe spasili. Toliko toga me vezuje za ovaj grad. Kisoviti grad.”- rekla je pogledavsi ka prozoru, na kom se slivala kisa isto kao suze niz njene obraze.

“Oh, majko.”- rekla sam zagrlivsi je jako. Ovaj put sam osetila sta znaci biti ona. Kada sam rekla da je ona najhrabrija zena na svetu, nisam ni u jednom trenutku pogresila. Mada, ona je ujedno i najtuznija zena, koja svojim osmehom prikriva tugu, samo da se ta tuga ne bi uvecala.

Do sledeceg pisanja tvoja Marry xxx