Venčanica boje sudbine 🔚

8. Poljubac

. . .

Vozim se taksijem kroz grad dok mi ruka bridi. Šta se to upravo desilo? Plakala sam, kad je došao on kao da mi se sve smutilo u glavi i lupila sam mu šamar. O bože on je mene poljubio? O bože ja sam mu lupila šamar!

Dobro diši, samo diši. Miloš, zovi Miloša! Da, to i nije baš pametno i šta da mu kažem!? E upravo me poljubio Adrijan, i ja mu raspalila šamar još onaj ispad za telefon. Dobro idi kući Dijana to će pomoći. Oće pomoće. Zar se sve uvek dešava meni?!

Adrijan Hill 

Dobio sam šamar. Prvi šamar koji sam dobio u životu dobio sam jer sam poljubio devojku. Bravo frajeru! Šta bi drugo sebi rekao. 

Istrčala je nakon toga i sela u prvi taksi. Krenuo bi za njom iz sebi nepoznatog razloga ali treba da držim govor. Ma jebeš govor snaće se oni i bez mene. Ne mogu je ostaviti takvu. Šta joj se dešava juče i danas?

Došao sam do njenog stana vrata su bila otvorena. Ušao sam i video je kako leži na kauču obučena u pičamu i gleda nešto. Uplašila se kad je čula korake pa je lagano poskočila.

Šta bre radiš oćeš srčku da dobijem! - Proderala se na mene

Vidim da si dobro....

Da, ništa mi ne fali. Ovaj.... Izvini, bilo je refleksno.

Refleksno? - Upitao sam sa zabavljenim osmehom

Mislim nije da nisi zaslužio ali bio je refleksno - Nasmejao sam se na ovo

Nije li trebalo da držiš govor baš sada? 

Mislim da će se snaći i bez mene.

Zar si toliko ne bitan? - Zna gde da udari

Mislim da ću ti se pridružiti. - Uzeo sam joj činiju sa kokicama i seo do nje.

Pa šta gledamo? - Prvo me je zbunjeno pogledala ali onda se ubrzo nasmejala. Ima prelep osmeh.

Upravo gledamo neko ljubavno sranje ona plače ovi u filmu plaču svi plaču oko mene. A ja umirem od dosade. I eto ga zvoni mi telefon.

Obavezno da mi prepričaš šta sam propustio - Kad bi bar ovaj poziv potrajao ceo film. klimnula je glavom te sam otišao. 

Hej - Javio sam se na telefon.

Gde si ti bre? Miloš i ja smo se polomili jer te nije bilo na govoru. 

Vidiš znao sam da ćete srediti - Sad mi se trnutno i gleda onaj film više nego slušanje nje.

Da, da nije bilo Bena ne bi govor je bila njegova ideja. - Taj kreten...

Još mi reci i da si ga pustila da govori?!

Deo.... Ali nemaš prava da se buniš! De si ti dođavola? - Sad bi bilo dobro  da počne veza da se prekida ali nisam ja te sreće.

Tu sam 

Ma pitam te gde si otišao! Gde je to tu!? Jel sve moram da ti crtam!

E videćemo se pa ćeš mi prepričati famozni govor moram da idem, ljubim te.

Nemoj slušajno da si prek.... - I prekinuo sam. Vratio sa se do Dijane koja je spavala. Uzeo sam je odneo do njenog kreveta, pokrio i izašao. Uputio sam se ka svojoj kući.

. . .

Budi me telefon. Bilo je šest ujutru. 

Halo? - Upitao sam posmanim glasom

Adrijane, ubiću te! - Ovo je bio Dianin glas.

Šta je bilo? - Upitao sam ustajući iz kreveta

Dolazi ovako smesta! - Zašto je pobogu ovako besna?

Tamo sam za dvadeset minuta. Jel se nešto desilo? 

Čuj još me pita jel se nešto desilo!? Imaš deset minuta da se nacrtaš ovamo sa mojim ključem od stana inače jao tebi - I da poneo sam ključ sa sobom. Bravo sa mene. Obukao sam se na brzinu i izašao. Bio sam tamo za dvadesetak minuta. Otključao sam vrata, a onda je stojala ljuta naslonjena na šank. Pa bar ne plače? 

Prošao je dvadestjedan minut i trideset sekundi - Gledala je u mene i kao da me je rezala na komade. 

A ima si samo deset! Konju jedan! Jesi li ti normalan!? - E nećemo se vređati!

Vidi koja mi ludača kaže!

Ako sam ja ludača ti si zreo za ludaru! 

Za sebe ne znam, ali ti jesi!

Kretenu jedan! Kad te dohvatim videćeš ti!

Veštice! - Rekao sam to, a onda je krenula ka meni. - Uhvatio sam je za ruke i povukao ka sebi. Poljubio sam je, dok se otimala. Ugrizla me je za usnu te sam je pustio.

Ti...ti.. - Podigla je prst dok je bila crvena od ljutnje. Samo sam je povukao opet i poljubio. Ako sad ne pokupim batine nikad neću. U tom trenutku opustila se i uzvratila mi je. Oboje smo se opustili kad se neko nakašljao na vratima. Okrenuo sam se i ugledao Bena. Šta će ovaj ovde?

Izvinite što prekidam vaše uznemiravanje komšija i to.... Aleks me je poslala da ti vratim ovo pokupila je tvoje štikle juče za večeru, njene su je valjda žuljale. - Diana je nepomično gledala u njega, a on se nasmejao kao da je dobio ono što je tražio. 

Ostavi ću ih ove - Spustio je štikle, zatim nam mahnuo. Okrenuo sam se ka Diani. Da li mi se čini ili je počela da se trese?

Hej, jesi li dobro? - Upitao sam je kad sam primetio da joj se suze skupljaju. 

Izlazi napolje! Odma! - Izbacila me je. Šta je ovo bilo?

Diana Diamond

Ne znam šta se upravo desilo i što više pokušavam da svarim sve mi je gore. Nakon što sam izbacila Adrijana spustila sam se niz vrata. Zazvonio mi je telefon. Ne mogu sad da pričam. Ipak uzela sam telefon i javila se.

Halo?

Miloš je. Treba da pričamo.

Da treba ali ne sada.

Diana... Trebalo je da ti kažem.

Uredu je. Pričaćemo. Doći ću do tebe za sat do dva. Uredu?

Da, vidimo se. - Prekinula sam. Da vidimose ako se pomeriom odavde do tada. Šta uopšte da mu kažem? Da sam slomljena? Da pričam o Adrijanu ili Benu? Od čega mi je trenutno loše? Šta me trnutko muči? Udahnula sam duboko i ustala. Nemam ništa od toga što ću tu da sedim i mučim sebe mislima....

#Danas me baš povukla inspiracija za ovu priču. Uživajte. ;)