RECI DA ME VOLIŠ

SVADJA

Njegovim nežnim pogledom milovao mi je lice . Moj pogled bio je usmeren ka njegovim usnama. Te meke, slatke usnice koje sam želela od našeg prvog susreta. Te snažne ruke koje me grle i drže privijenu uz njegova čvrsta prsa. Te oči koje mi ulivaju siguvrnost u svaki deo tela. Osećam se voljenom i zaštićenom pored njega. Ali šta ako me i on izneveri? Šta ako me iskoristi i ostavi samu i uplakanu? Nisam spremna na to. Neću moći da izdržim i tu bol pored ove koju već vučem ceo život.Koliko god te moje srce želi,pobećiću od tebe, makar ostala bez istog.

'Tamara...' ,čujem ga kako me doziva i shvatim da je vreme da se sklonim odavde jer ne znam još koliko ću moći da izdržim u njegovoj blizini.

Samo sam ga pogledala i promrmljala: 'Nemoj ovo više da radiš'.

'Molim?', izgovorio je sa istim nivoom zaprepašćenosti,začudjenosti i ljutnje.
Gledala sam ga i ovako ljut izgledao je savršeno . Vene na vratu su mu iskočile ,dok su mu oči poprimale crvenu boju i postajale krupnije.

Nisam htela ništa da odgovorim. Niti sam mogla. Okrenula sam se na petama i izašla kroz ulazna vrata njegove kuće.

Na putu ka svojoj kući razmišljala sam o svemu. U mom mozgu je bila jedna velika blokada. Kada sam ušla u kuću sa vrata me je zaskočila moja majka.

'Tamara dete,pa da li si ti normalna?!',bes i zabrinutost isijavali su iz njenih očiju.

'Ne'

'Gde si bila celu noć i zašto se nisi javljala na telefon?!'

'Mama sedi na kauč da popričamo...'

Ispričala sam joj sve... Kao i da sam zaboravila da joj se javim na šta je htela da me ubije,ali je prešla preko toga. Ali sam izostavila deo gde smo se poljubili kao i deo da sam se ja,Tamara, zaljubila baš u njega. Baš u onoga u koga nisam htela.

'Dobro. Ovaj put ti opraštam. Ali ovo je prvi i poslednji put da ovako odeš i ne javljaš se ko gluva kučka!' , uzviknula je i snažno me zagrlila. Rado sam prihvatila taj majčinski zagrljaj u kome sam uživala.

Nasmejala sam se na mamine reči. Oduvek je bila luckasta i direktna. Što bi se reklo 'Što na um to na drum'... Ali volim je baš takvu kakva je i borim se zbog nje,radim i dajem sve od sebe da joj pomognem da prebrodi njenu bolest.

'A je li,lep li je taj mačak?',mama je rekla i podigla obrve. Kakva ludača i posle me pitaju na koga sam tako nenormalna...

'Kakav mačak mama pobogu?'

'Ma nemoj da se praviš sad... Taj kod koga si ostala sinoć', ponovo isti onaj pogled zakrasi njeno lice.

'Pa ne mogu da kažem da nije...Ali... Nisam ja za njega', kažem i zamislim se.

'Molim? Ma nemoj ,kako da ne budeš? Ne lupaj... Nego jel može da mi bude zet a,a?'

'Jao mama... Ne znam,ne želim sada o tome',još zbunjenije dodam.

'Dobro, dobro neću te siliti',kaže ona te se nasloni na dvosed.

Prodje malo vremena i mama se oglasi ponovo:
'Dušo,moram nešto da ti kažem...'

'Reci?'

'Kaži dragička!', nasmejem se na ovo... Bože koliko je samo luda.

'Dragička!', kažem i ponovo se nasmejem.

'Bolje sam!' ,rekla je to tako srećno,a moje srce je poskočilo od uzbuđenja.

'Ozbiljno?!',nisam mogla da verujem...

'Da! Bila sam kod doktora i on kaže da sam uspela da savladam bolest!',nisam mogla odmah da joj odgovorim. Trebalo mi je vremena da se stabilizujem. Posle svih terapija, lekova,čajeva,posle svog mog truda,konačno je dobro! Moja majka je ozdravila!

'Mama!', skočila sam na nju,oborila je i krenula da je grlim i ljubim, dok su mi se suze radosnice prikupljale u uglovima očiju. Smejala se i bila je srećna. Ponovo vidim tu lepotu njenog osmeha i osećam toplotu oko srca.

'A to znači da možeš zadržati ostatak para koje si zaradila u kafiću za ekskurziju!',rekla je radosno.

'Nipošto! Ići ćeš na zadnju terapiju mama, ne zanima me da li ću imati para za ekskurziju!',bila sam mrtva ozbiljna.

'Ali...'

'Nema ali. A sad ćuti i zagrli me,ne kvari mi trenutak!',nasmejala se te me još više privila uza se i poljubila me u teme.

...

Sredila sam se i otišla u školu. Prvi čas imamo srpski. Jao, Tadija... Sedam na svoje mesto i gledam u klupu iza na koju seda Tadija. Nastavnica mu donosi test ,a zatim prilazi meni.

'Nadam se da si ga naučila. Znaš da vam je ovo zadnja ocena i da od nje zavisi njegov prosek,a i tvoj.'

'Jesam. Znam', odgovorila sam kratko. Nastavnica je odšetala do katedre,a ja sam se okrenula ka Tadiji koji me je gledao idalje onim ljutim pogledom. Ispustila sam tihi izdah,a zatim se okrenula i počela da radim test nadajući se da će ga i Tadija dobro uraditi.

'Šta je bilo?', šapnuo mi je Relja koji je sedeo pored mene.

'Ništa',kratko sam odgovorila i bacila se na test.
...

'Tadija tvoj test sam odmah pregledala . Svaka čast! Bravo i za tebe i za tvoju drugaricu Tamaru!' , nastavnica nam je rekla na kraju časa.

Bila sam presrećna što je uspeo. Što sam uspela da ga naučim i što nije pao! Okrenula sam se ka njemu kako bih mu čestitala,ali me je zatekao samo njegov oštar i prodoran pogled.

'Nije ona meni nikakva drugarica',rekao je ljuto i samo izašao iz učionice.

Izašla sam za njim u hodnik, ali njega nije bilo. Ne znam zašto ovo radim sebi... Zašto idalje brinem za njega i nemogu da ga izbacim iz glave.

...

Krenula sam ka kafiću, spremna za naporan rad. Jesam li rekla spremna? Ne. Nisam bila spremna,bila sam umorna i iscrpljena od svega. Ali, Bože moj,navikla sam na ovo. Odjednom iz mojih misli me je vratio moj telefon. Javila sam se i...

Evo ga nastavak. Izvinjavam se na gramatičkim greškama. Vojtujte i komentarišite ukoliko vam se svidja. Do sledećeg nastavka! ❤️