RECI DA ME VOLIŠ

LJUBOMORA

Javila sam se i sa druge strane začula Andrejev glas.

'Halo, Tamara gde si?', izgovorio je nekako užurbano.
'Evo upravo stižem u kafić,zašto?'
'Pevačica nam je otkazala termin jer je izbila neka frka sa gazdom. Gazda je rekao da ćeš ti pevati i da ćeš za to dobiti povišicu. Molim te požuri jer ljudi očekuju muziku uživo kao što je i pisalo'
'Uredu',bilo je sve što sam izgovorila.
Da,ovo se ponekada dešavalo. Mada,nisam se bunila jer koliko god mi bilo naporno da pevam celo veče,dobila bih povišicu što mi je odgovaralo.

Ulazim u kafić i vidim Andreja koji mi prilazi brzim korakom.
'Moraš da požuriš Tamara jer kasnimo sa muzikom već pola sata,a sve više ljudi ima koji čekaju muziku uživo',vidim koliko je nervozan pa jednostavno klimnem glavom i prodjem pored njega da ostavim torbu.

Izlazim na malu binu na kojoj se nalazi stolica i sedam na nju. Bend iza mene zasvira,a ja za pevam. Sati su odmicali dok sam ja pevala stranu muziku sve vreme,jer je kafić u kojem radim bio jako otmen. Oduvek sam volela pevanje. Muzika je bila moja strast još od malena,a ljudi su mi uvek govorili kako divno pevam uvek kada bi me čuli. Sve prisutne mušterije su uživale,a celokupna atmosfera bila je izuzetno prijatna,sve dok na vrata kafića nije ušao on.

Tadija pov.

Ulazim u kafić u koji me je Luka pozvao. Čekaj bre pa zar nije ovo onaj kafić u kome Tamara radi? Otvorio sam vrata i susreo se sa tim kestenastim okama. Nisam mogao da verujem,ali ona je sedela za stolicom na sred bine ispred benda i pevala? Da li moje oči dobro vide?
Osvestim se, te potražim Luku i sednem do njega.

'De si brate?', kaže mi Luka, a ja ga ni ne konstatujem, gledam ispred sebe u Tamaru i ne mogu da verujem.
'Kako divno peva,a?',doda te ga sada pogledam.
'Nisam znao da peva',priznam.
'Ona ne peva ona ubija brate. Sve je opčinila ovde',kaže pa se zagleda u nju.
I ja vratim pogled na nju,a onda vidim da šapne nešto dečku koji svira gitaru te se uspravi na stolici i dohvati mikrofon. Pa, da te čujem.

Dečko zasvira gitaru i učini mi se kao španski ritam. Ona svoj prodoran pogled usmeri ka meni,a zatim za peva...

Dile que tú me quieres 

Que no le haga caso a lo que le digan 
Nos vivimos enamorando día a día

Dile que yo soy el que te quiere 
Explícale lo que sucedió 
Entre tú y yo la llama se encendió 
No sé cómo pasó

Dile que tú me quieres 

Que no le haga caso a lo que le digan 
Nos vivimos enamorando día a día 
Vida mía

Ostanem nem. Njen glas me očarava i zadivljuje. Sve bih dao kada bih znao šta mi priča ,dok mi posveti pogledom svaki 'glavni' stih ove pesme.  Ne znam španski i ne razumem je,ali vidim da to što otpeva kada pogleda u mene,posveti mi. Vidim joj u očima izmešana,duboka osećanja. U tim čarobnim,svetlucavim kestenima prožimaju se ljubav i tuga,strast i bol,snaga i iscrpljenost. Sve je to upućeno nikome drugom do meni.

U toku pesme kada ona makne svoj hipnotisajući pogled sa mene Luka me cimne laktom.

'Brate da li se meni čini ili ona tebi posvećuje ovaj stih?',pita me pitanje koje i ja sam sebi postavljam u glavi.

'Šta znači taj stih?',upitam ga kao da mi život od toga zavisi.

'Dile que tú me quieres ?',upita me,a ja potvrdno klimnem glavom.

'Reci da me voliš'

I u tom trenutku kao da mi srce preskoči otkucaj. Okrenem glavu ka Tamari koja završava ovu pesmu koju ću čini mi se pamtiti do kraja svog života.

Odlučim da ustanem i pridjem joj sada pa makar i bombe padale. Medjutim,ugledam onog krelca Relju kako stoji ispred nje ,gleda je sa sjajem u očima i tapše joj,a u sledećem trenutku je i zagrli. Momentalno mi sevnu pred očima,a pesnice mi se stisnu do granice pucanja. More jebaću mu sve redno.

Tamara pov.

'Ma hoćeš li ti više odjebati od nje!', Tadija se prodere i uhvati Relju za nadlakticu te ga obori i krene ga tući.

'Tadija!', krenem da se derem kao manijak dok Tadija nemilosrdno tuče Relju.

'Pusti ga bre!',iz sve snage povučem Tadiju za ramena i nekako uspem da ga cimnem,a on me odgurne na šta ja padnem i udarim glavu u stakleni sto koji se rasprsne,a ja padnem.

'Tamara!',Tadija odjednom skoči i rukama mi obujmi lice. Predje palcem preko mog obraza,a moja krv se nadje na njegovom prstu.

'Ma beži od mene!', iznervirano se izderem i spičim prema vratima kafića kako bih što pre otišla odavde.

Izadjem napolje,a zatim začujem užurbane korake iza sebe.

'Tamara stani jebemu!'

'Šta bre oćeš od mene,a? Zašto si izudarao Relju?!',razderem se iz petnih žila.

'Aha, pretpostavljam da nisam trebao da ga odvojim od tebe jer vidim da ti poprilično godi njegov zagrljaj. Za razliku od mog iz kojeg si se iskrala juče kao prava drolja!'

Lupim mu šamarčinu iz sve snage,a zatim se razderem: 'Puši kurac znaš!',okrenem se i odem ne želeći ništa više da čujem.

I dok nestabilno koračam,suze kreću da mi se slivaju,jedna-drugu stiže. Osećam kako mi obrzi gore i kako me peku. Znam da je to zbog krvi koja je pomešana s gorkim suzama.

Pa,evo ga novi nastavak. Nadam se da vam se svideo. Izvinjavam se na gramatičkim greškama.
Do sledećeg nastavka!❤️