Tamna ljubav 💘 - ZAVRŠENA ✔

7.

Helena

Opet sam počinila grešku. Grešku koju sada ne mogu ispraviti. Ne mogu je ni platiti. Sram me ikome priznati. Dopustila sam strancu da svoju ruku zavuče u moje gaćice. I to doslovno. Sljedećih par dana bila sam kao mumija. Studenski dom - fakultet. I tako par dana. Beu i njezino društvo sam izbjegavala u širokom luku. Dok su oni noćima tulumarili ja bih učila. Majku sam isto tako izbjegavala. Zvala me par puta. Dignula bih slušalicu rekla da sam dobro i spustila joj. Nisam mogla pričati s njom dok mi je u glavi bio on i njegova ruka u mojim gaćicama. To je stvarno previše. Bea je i večeras otišla na neki tulum. Ipak je petak te je rekla da je ne čekam. Izvalila sam se u svoj maleni krevetić i upalila Netflix. Plan mi je bio pogledati tonu filmova noćas. Film je počeo, a mene je san skoro savladao. U pola filma se začuje kucanje na vratima.

„Uđi! Što si opet zaboravila!?“ Upitam misleći kako je Bea zasigurno opet nešto zaboravila jer to je ipak Beatris. No, kada ugledam nebesko plave oči na vratima obuzme me lagana nelagoda. „Što ti radiš ovdje?“ Skočim s kreveta. Doslovno skočim. Neugodno mi je. Nelagodno mi je. Najradije bih iskočila iz svoje kože.

„Nisi došla na tulum pa sam pretpostavio da si ostala u sobi.“

„Pa dobro si pretpostavio.“ Retardirano se nakesim. Ne znam što da mu kažem kad mi je toliko neugodno.

„Jel okej ako ostanem s tobom?“

„Želiš gledati film sa mnom?“ Upitno podignem jednu obrvu.

„Što fali filmu?“ Zaobiđe me. Baci se na Bein krevet. Okrenem se prema njemu gledajući ga ispod oka.

„Romantičan je.“ Kažem jer znam da sigurno tu tematiku ne može podnijeti.

„Preživjet ću.“ Otpuhnem. Pomirim se sa sudbinom. Neću ga sama moći izbaciti iz sobe tako da mi je jedina opcija pomiriti se s činjenicom da gledamo film zajedno. Vratim se u svoj krevet. Namjestim laptop tako da ga oboje možemo vidjeti. No njemu, očito, to nije po volji. Ustane se s kreveta dođe do mene uzme laptop, sjedne na pod, te laptop stavi na isti. Zbunjeno ga gledam.

„Ne budi sebična, ne vidim iz toga ugla. Dođi na pod. Bolje je.“ Preokrenem očima, te se spustim na pod. Ni sama ne znam zašto sam pristala. Vjerojatno jer na sve pristajem i jer sam glupa. Thomas je ušutio, hvala Bogu. Par puta sam pomislila da je zaspao, ali on je film s iščekivanjem gledao. Više sam promatrala njega nego film. Ima prekrasne crte lica, taj nos i te punašne usne koje vidiš iz svakoga kuta.

„Znam da sam zgodniji od glavnoga glumca, ali ipak se radnja odvija tamo, a ne na meni.“ Upozori me. Sram zavlada mnome. Obrazi mi se zažare, osjećam to. Crveni su kao paprika. Dobro da je mrak pa me ne vidi. „Nismo dovršili ono od prije neki dan, znaš plavušice?“ Pogledi nam se susretnu. „Nisi svršila. Ili možda jesi kada sam ja otišao, ali ipak bi to htio osjetiti pod svojim prstima.“ Progutam jednu ogromnu knedlu. Molila sam se da to ne spomene. Čak sam i pomislila da neće jer eto već sat vremena gledamo film u miru bez ikakvog podsjećanja na to. Ali moje prokleto buljenje je moralo pokvariti tu atmosferu bez crvenila, neugodnosti i srama.

„Najbolje bi bilo da to zaboravimo.“  Vratim pogled na ekran laptopa. No, on baš ne želi odustati. Polagano rukom poklopi laptop. Osjetim kako mi je bliži. Približio mi se, a da to nisam ni primijetila.

„Zašto kada znam da i ti o tome razmišljaš?“ Još jednom progutam jednu veliku knedlu. Rastvorim malčice usta kako bih udahnula zrak jer kada je on blizu mene zrak mi postaje sve rjeđi. „Ne budi pesimista. Misliš previše crno. Trebaš se opustiti.“ Šapće mi na uho. Jeza prolazi mojim tijelom. Koji mu je sljedeći potez? Nije valjda ono što mislim da je. Zavuče ruku u moju pidžamu. Nađe put do ruba gaćica. Zadrži se tamo, ali ne previše. Dotakne moj klitoris, a ja dahnem.