Tadija pov.
Jel ona to meni lupila šamar? Meni? Svaka dlaka na telu mi se podigla od besa i osetio sam kako mi vene iskaču svuda po vratu i rukama. Teškim, ali brzim koracima našao sam se tik do nje. Povukao sam je za ramena i susreo se s njenim uplakanim licem. U trenutku kada sam video da su joj oči pune suza,smekšao sam. Krenuo sam da joj gladim obraz i brišem suze,medjutim njena ruka je udarila moju,a ona se odmakla od mene i krenula da se dere iz sveg glasa.
'Makni se od mene gade jedan!',ja gad? Na trenutak sam bio zatečen,ali sam se vratio u realnost i odgovorio joj istim tonom.
'Ma o čemu ti pričaš bre? Ja gad?!'
'Da ti lično ti! Upravo si me bio nazvao droljom!'
'Nisam rekao da si ti drolja, već da si se tako ponela!',gledala me je besno.
'Pa to je isto!', iznervirala me je i mislim da mi se svaki mišić u telu napeo.
Približio sam joj se dok između nas nije prestao da postoji i milimetar prostora. Obuhvatio sam je za ruke, približio sam glavu,a zatim sam joj na uho procedio: 'Devojčice meni NIKO ne lupa šamare', pogledala me je i u njenim kestenima video sam,sada samo jednu uplašenu malu devojčicu koja želi da pobegne.
Opustio sam stisak oko njenih ruku,a u sledećem trenutku Tamara se našla u mom naručju bez svesti.
...
Tamara pov.
Otvaram oči,sa velikim bolom u glavi i odskočim kada ispred sebe vidim Tadiju kako sedi na krevetu do mene. Shvatim da sam u njegovoj sobi.
'Uff dobro je,devojčice ne znaš kako si me uplašila...',rekao je dok je stavljao svoje ruke na kolena,a glavu u šake.
'Š-šta se desilo,šta ću ja ovde i zašto sam vezana?!', pogledala sam u svoje ruke koje su bile vezane lisicama za krevet? Molim?
'Posvadjali smo se ispred kafića i ti si se onesvestila'
'Dobro ništa novo...'
'Kako ništa novo jesi li ti luda?'
'Lekarka mi je rekla da je moguće da mogu pasti u nesvest u određenim situacijama kada se previše stresiram ili uplašim. Jer sam već pala i to dvaput',ne dopuštam mu išta da progovori,već samo nastavim: 'Ali zašto sam vezana?'
'Zato što nisam znao kako ćeš da odreaguješ kada se probudiš. A i plašio sam se da ćeš da mi pobegneš...'
'Bože, kakva si ti budala ja ne verujem! Puštaj me odavde odma!',polako mi prilazi i odvezuje mi ruke.
Kako sam osetila da me je oslobodio,tako sam ustala i krenula ka vratima da što pre odem odavde. U trenutku sam osetila dve ruke oko svog struka i čula Tadiju kako umorno mrmlja u moj vrat: 'Devojčice nemoj da ideš, potrebna si mi',pričao je tako duboko i hrapavo,ali opet tako ranjivo i požudno. Sva sam se naježila. Prvi put vidim tu ranjivost kod njega... I svidja mi se... Zvuči kao da mu značim,a znam da to nije istina,ali prepustiću se sada jer sam preumorna za sve.
Dala sam mu znak da ostajem kraj njega tako što sam se opustila u njegovom čvrstom,ali u isto vreme i nežnom zagrljaju. Naslonila sam glavu na njegovo rame dok me je ljubio u slepoočnicu i milo mi govorio: 'Nemoj me se plašiti devojčice, molim te'.
'Ne plašim te se',rekla sam nežno obuhvatajući svojom rukom njegovu.
Osetila sam smešak na svom obrazu i znala sam da je srećan što to čuje.'Onda idemo da gledamo film? Spremiću nam kokice, može?',prošaputao mi je na uho.
'Od kad si ti ovako pažljiv?'
'Ti činiš da budem ovakav'
Tadija pov.
'Stvarno?',rekla je uz mali smešak.
'Mhm',promrsio sam kroz njenu kosu čiji sam miris udisao duboko u svoja pluća i to mi je prijalo. Opuštalo me je. Ona. Ona me smiruje.
'Koji film gledamo?', okrenula se ka meni i pogledala me sa sjajem u očima i osmehom od uva do uva.
'Koji ti izabereš devojčice',nasmešim joj se i gledam kako mi pokazuje rukom na vrata,prodjem kroz njih ka dnevnom boravku i čujem je kako kaže: ' Dame imaju prednost'.
'Ma je li?!', kažem ,okrenem se,uhvatim je i prebacim preko ramena.
'S-spusti me',mrmlja dok se slatko smeje. Njen smeh je kao melem za moju oštećenu dušu. Tako je lepa,ali njen osmeh je najslađi, smeje se kao kakvo malo detence.
...
Noć se polako spustila. Gledam u Tadijinu ruku koja miluje moj stomak dok zajedno ležimo na trosedu i gledamo film. Pogled dignem ka prozoru sa koga se vidi nebo koje je puno malih, sitnih zvezdica koje sijaju. Jedemo kokice, odnosno hranimo jedno drugo njima i prosto uživamo. Zagrlio me je tako čvrsto kao da ću nestati i ljubio mi je obraz na svakih deset sekundi. Prija mi njegova blizina. Prija mi on. I znam da je ovo pogrešno,ali volela bih da potraje.
Nadam se da vam se svideo nastavak. Imala sam nekih problema privatno,s toga nisam mogla ranije da ga napišem. Vojtujte i komentarišite ako vam se sviđa. Do sledećeg nastavka! ❤️
ESTÁS LEYENDO
RECI DA ME VOLIŠ
RomancePostavlja se pitanje: Šta će se desiti ako se u jednom neobičnom susretu spoje dva sveta? Tako različita,a tako ista. Tako prljava,a tako čista. Da li će postati jedno ili ne,na vama je da saznate. 'Nisam znao koliko je volim sve dok je nisam izgubi...