Tamna ljubav 💘 - ZAVRŠENA ✔

8.

Helena

Vratim se u sobu sva umorna. Ne znam koliko sam se dugo tuširala, ali dovoljno dugo da Thomasu dam vremena da ode. Bila sam toliko lijena da se oblačim u kupaonici, pa sam se vratila u sobu samo u ručniku. Umorna sam. Stvarno sam užasno umorna. Od svega. Od njega najviše. Izmorio me kao nitko do sada. Ne razumijem ga uopće i to me umara i buni. Otvorim vrata sobe, te ih zatvorim za sobom. Okrenem se prema krevetu i poskočim. Ruku refleksno stavim na prsa. Thomas sjedi na mom krevetu s rukama sklopljenim na koljenima dok mu je glava sagnuta prema podu i zasigurno čekajući mene.

„Ti nikada ne misliš stati, zar ne?“ Podigne pogled prema meni. Brzo se ustane i dođe do mene. Zaustavi se na pristojnoj udaljenosti kad mu pogledom dam do znanja da ga ne želim bliže.

„Trebao sam se uvjeriti da si dobro.“ Odložim stvari na komodu. Prekrižim ruke na grudima. Gledam ga kako tapka nogom o pod. Ruke drži u džepovima, a pogled pokušava skrenuti.

„Pa dobro sam. Sada možeš ići.“ Pokažem mu rukom na vrata.

„Od čega je ta krv?“

„Nije bitno.“ Zaobiđem ga odlazeći do svoga kreveta.

„Da bitno je, Helena.“ Prostrijelim ga pogledom, ali on to izignorira i samo nastavlja dalje. „Želim znati jesam li te povrijedio.“ Otpuhnem. Lagano mi diže živce. Bijesno se okrenem prema njemu.

„Stvarno želiš znati!?“ Viknem.

„Da, želim!“ Odgovori mi jednakom jačinom glasa.

„Stvarno jako, jako želiš znati!?“ Upitam još jednom glasnije dok iz mene kipi bijes.

„Zaboga da Helena!“ Još jednom duboko udahnem, a onda mu kažem pravo u facu istinu od koje ću dobiti jedan ogroman smijeh.

„Istisnuo si mi prišt ili bolje rečeno pokidao ga tim svojim papcima!“ Izderem se. Nastane tišina. Gledamo se. Vidim kako jedva zadržava dah i jedva čeka da pusti smijeh na volju. Ali ne želi zato što zna da ću se naljutiti.

„Htio si, dobio si. Ajde smij se sad!“ Na moje riječi on zahvalno pusti smijeh na volju. Taj smijeh je bio olakšanje. Nije bio ismijavanje ili ruganje već jedno veliko olakšanje. Radosno je raširio ruke, te mi je prišao i povukao me u zagrljaj. Glavu mi je položio na svoja prsa. Osjetila sam kako mu srce ubrzano kuca. Njegov smijeh je postajao sve tiši.

„Oh, plavušice, tako si me uplašila.“ Gladio je moju glavu svojom rukom. Prstima je prolazio kroz moju mokru plavu kosu. Udaljio se od mene te mi podigao bradu palcem. „Želim se iskupiti za svoju grešku.“ Skupim obrve u čuđenju. „Znaš kako sam ti htio prošli put nešto pokazati, ali nas je omelo..“ Zastane prisjećajući se neugodnosti kada nas je Bea uhvatila. Spustim pogled od srama. Ali on opet obuhvati moju bradu svojim prstima podignuvši je. Ugledam njegove prekrasne oči. „Želim ti sada to pokazati. Molim te dopusti mi da ti pokažem.“ Kimnem glavom. Ne mogu mu reći ne, mislim da smo to već utvrdili.

„Ajde obuci se, čekam te vani.“ Izađe iz sobe i zatvori vrata za sobom. Osvrnem se oko svoje osi. Prođem rukom kroz mokru kosu. Bože, u što sam se ja to uvukla? Na brzinu navučem suknju i neku vrećastu majicu. Nisam obukla grudnjak jer nisam htjela da predugo čeka. Otvorila sam vrata, a on me odmah odmjeri.

„Spremna?“ Kimnem glavom. Pruži mi ruku. Spustim pogled na njegov veliki muževni dlan, a zatim je s osmijehom prihvatim. Poveo me kroz studenski hodnik i doveo ispred knjižnice. Zbunjeno ga pogledam. Otključao je vrata te radosno gurnuo kvaku. „Dajem ti pravo da pronjuškaš malo po knjigama jer ako ćemo iskreno i ja sam po tvojima dok si se tuširala.“ Prostrijelim ga pogledom kada uđem u knjižnicu. On je njuškao po mojim stvarima? I još mi to prizna? Ovaj dečko nema srama, vidim.