Neodoljiva

7

Ne sećam se kada sam ovako mirno i pokojno spavala. Trudna sam, to je drugo stanje i izuzetno sam ranjiva. Ne mogu to sebi da objasnim ali svega se bojim i sve me plaši a ja sam sudija pobogu.

Polako podignem glavu i shvatim da me Vuk gleda.

- Dobro jutro – pozdravi me.

- Dobro jutro – odlepim se od njega jer sam se zalepila poput pijavice. Nalaktim se na dušek.

- Kako se osećaš?

- Dobro, hvala ti što si ostao noćas sa mnom, samo . . . uplašila sam se.

Nije rekao ništa samo je gledao u mene.

- Ja obično nisam plašljivica ali beba . . . samo želim da bude dobro i ne volim to što ne mogu da kontrolišem ovo – priznam i lepo sednem na krevet.

- Miona . . . – podiže mi bradu.

- Shvatam te i sam mrzim stvari koje ne mogu da kontrolišem ali želim da znaš da ću uvek biti tu za vas – kaže ozbiljno.

- Hvala ti, to mi puno znači. Iako sam u početku bila ubeđena da mogu ovo sama mnogo je lakše kad si ti tu – nasmešim se.

- Drago mi je što tako misliš. Šta kažeš na doručak?

- Može – nasmešim se.

Koliko je teško biti sa Vukom toliko je i neizvesno. On je džentlmen. On je prijatan. On je kulturan. On je obazriv. Ali ništa drugačije od toga. Ne ispoljava nikakve tendencije prema meni kao ženi i tome po malo deprimira.

Kako je danas nedelja odveo me je na doručak a onda smo šetali i razgovarali o svemu, prosto on je čovek koji se razume u sve.

Naš razgovor prekinuo je njegov telefon i ne znam o čemu je razgovarao ali je u jednom trenutku pogledao u mene i rekao da će se dogovoriti sa mnom.

Kopka me, žensko sam ali sačekam da završi razgovor.

- Moja porodica želi da te upozna, Nataša je organizovala ručak. Imaš li neke obaveze? – pita me.

- Nemam.

- Onda idemo kod mog brata.

- U redu – složim se.

. . .

Vuk parkira automobil pored džipa i otvara mi vrata, kao što rekoh džentlmen. Krenuli smo ka kući kada je iz kuće istrčala prelepa devojčica.

- Čiko! – viknula je dok je trčala ka Vuku.

On je podiže i baca uvis a ona se kikoće, preslatka je. A on je tako divan. Začepi ćurko rasplakaćeš se.

- Moja leđa porasla si – Vuk glumi da ga bole leđa.

- Jesaaaam – devojčica oteže i on je ljubi u obraz.

- Želim da te upoznam sa Mionom.

- Ona će mi roditi seku? – nasmešila se i pogledala u mene. Bokte kakve oči!

- Ili brata, još uvek nije utvrđeno - Vuk joj odgovara a curica mi pruža ruku.

- Dobar dan, ja sam Dora Kostić - izrecitovala je.

- Zdravo Dora ja sam Miona, drago mi je što smo se upoznale.

- I meni.

- Hajdemo unutra, vrućina je – Vuk je spustio Doru i pustio nas da prve uđemo.