Neodoljiva

9

- Dopada mi se tvoj otac.

Okrenem sa ka Vuku i pogledam ga. Krenuli smo kući, mislim u moj stan nakon najduže večere u mom životu.

- Stvarno? – ironična sam.

- Da.

- Vuče ti shvataš da ste isplanirali naš život. Moj otac i ti? Razgovarali ste o mom životu kao da ja uopšte nisam bila prisutna! – ljutim se.

- Bila si tu, mogla si slobodno da kažeš šta ti ne odgovara – nakezio se, zna koliko poštujem oca.

- Ljuta si – nasmešio se i dodirnuo mi nos.

Okrenem glavu i frknem. Nisam htela više da gledam u njega.

. . .

Izađem iz autobobila bez pozdrava, znam ponašam se detinjasto, ali šta ko mene pita?

- Laku noć Miona – čujem kako se smeje.

- U koliko sati sutra da dođem po tebe?

Okrenem se ka njemu.

- Nema potrebe uzeću taksi – odgovorim suvo.

- Onda će ti neko dovesti auto.

- Ne želim tvoj auto.

- Dobro onda ćeš dobiti auto i vozača.

Okrenem se i uđem u zgradu. Nisam rekla ni "laku noć".

. . .

Dobila sam auto, i vozača. Dušan je bio stvarno fin stariji čovek koji mi je doneo plazmu i vodu. Udahnem duboko i uđem u auto. Tako je bilo i narednih nekoliko dana, Dušan me vozi, Vuk me zove svakog dana da me pita jesam li ljuta, ja sam naravno bila ljuta ali popričamo par minuta, radim puno i spavam više, drugo stanje.

Sve je bilo super dok moj otac nije došao kod mene na posao.

- Tata odkud ti? – iznenađena sam.

- Bio sam sa Vukom da obiđem vašu kuću i usput popričamo malo.

- Šta? – našu kuću?

- Pokazao mi je kuću koju je kupio, odlično je obezbeđena to mi je bilo najvažnije, biće to savršena kuća.

- Zaista? – odlično obezbeđena kuća?

- Da, biću iskren dušo, svaka čast.

- Molim?

- Odabrala si pravog čoveka kome je i te kako stalo do porodičnih vrednosti i imate moj blagoslov.

Moj otac nikad nije pohvalio moj izbor muškaraca! Nikad.

- Za kuću? – kakav blagoslov.

- Za venčanje, Vuk mi je propisno zatražio tvoju ruku.

Nemam pojma šta da kažem na ovo. Zaprošena sam? Kao Zona Zamfirova?

- Bićete vi dobro, uveren sam.

Gledam mog oca koji je ganut i ne mogu da suzdržim navalu emocija, želim da plačem.

- Miona?

- Izvini tata, glupi hormoni.

- Dođi – prišao je i zagrlio me. Taa ne voli da se grli, eventualno za rođendane ali to je to.

- Ja samo želim da tvoja sestra i ti pronađete muškarce koji će vas poštovati kao ja. Želim spokojno da odem sa ovog sveta znajući da ste vi dobro.