Neodoljiva

12

- Vidi ti nju, pa stomak ti se vidi – Nataša mi prilazi sa osmehom.

- Zar ne? - ozarim se kao jelka.

- Da, peti?

- Da, nadam se da ću saznati šta nosim ne mogu više da buljim u stvari za bebe – požalim joj se.

- Ni ja, Dora i ja smo spremne za kupovinu.

Nataša je ona vrsta žene koju želiš za prijatelja, nikako za neprijatelja, mislim da sam je upoznala dobro i verujem da je zaista dobra osoba iako ne pokazuje često to osim Dori, mužu, Vuku, meni i svojoj sestri, jednostavno ona je najsnažnija žena koju poznajem.

- Je li Vuk unutra?

- Da, imali smo sastanak malopre rekao mi je da te čeka.

- Onda idem kod njega, vidimo se Nataša.

- Vidimo se Miona.

Vukova sekretarica je zaista fina i po Nataši nije zaljubljena u mog dečka, verujem joj jer mi je Vuk objasnio kako je prošla bivša sekretarica njegovog brata, kao što rekoh te žene se treba bojati.

- Stigla si – Vuk kreće ka meni.

- Da i požuri gladna sam.

- To je novo – ljubi me kratko.

- Izgedaš hot – spustio je ruku na moj stomak.

- Hvala – znam da se tek vidi da sam trudna ali vidi se i ja to ističem a Vuku se to veoma dopada.

- Hajde idemo.

. . .

Čekamo dečaka, moj otac će biti oduševljen a koliko vidim i Vuk je, ne verujem da bi pravio razliku između dečaka i devojčice jer vidim koliko voli Doru ali on ima neko mišljenje da prvo dete treba da bude muškarac da bi mogao da štiti mlađe sestre, ne kapiram ali srećna sam.

Zato sada slavimo budući dolazak našeg sina u restoranu, ja sam gladna. Kako sam u prvih četiri meseca izgubila osam kilograma i zapravo smršala od mučnine i povraćanja sada nadoknađujem izgubljeno povratila sam jedan kilogram.

- Dobro? – pita me Vuk.

- Da.

- Da kažem da ti spreme i za kući? – nasmešio se.

- Ne, Milena će sigurno spremiti nešto ukusno – obožavam Milenu a njeno kuvanje je prosto njam.

- Draga?

- Da.

- Sad kad znamo pol deteta možeš da se baviš uređivanjem sobe.

- Naravno, jedva čekam.

- I možemo da se preselimo, šta kažeš na ovaj vikend?

- Da pređemo u kuću?

- Da, ona je spremna.

- Ok – slegnem ramenima i ponovo se posvetim hrani.

- I treba da se venčamo naredne nedelje.

- Šta?

- Venčanje, ti i ja, zakazano je za narednu nedelju.

- Šališ se zar ne?

- Ne.

- Nismo zakazali venčanje – sigurna sam.

- Ja sam se za sve pobrinuo, uz pomoć tvojih roditelja.