Neodoljiva

19

Gledam u moj verenički prsten i skinem ga, onda se predomislim i vratim ga natrag. Uzmem čašu koju sam napunila vinom i otpijem dobar gutljaj. Ne umem da pijem ali danas dovoljavam sebi tu slabost. Videla sam ga, razgovarala sa njim i naljutila se na njega. Izgledao je dobro, izgledao je odlično ali i hladno. On nje čovek koji voli da govori o osećanjima ali znam koliko nežan ume da bude i danas mi sve to nedostaje. Nisam znala koliko mi je nedostajao dok ga nisam videla. Znam da mi kontroliše život i znam zašto to radi ali ne mogu samo okrenuti glavu. Volim ga i tako mi puno nedostaje. Zagrlim svoja kolena i spustim obraz na njih.

. . .

- Miona imaš posetu.

- Ko je? – pogledam u Jasnu.

- Nataša Kostić, čeka te u kancelariji.

- U redu – Nataša je ovde?

Uđem u kancelariju i zateknem Natašu sa novinama u rukama.

- Hej.

- Hej - ostavila je novine i zagrlila me.

- Kako si?

- Dobro ti?

- Nije loše.

Nismo se videle dugo ali je često zvala da proveri kako sam i da pita treba li mi nešto.

- Nadam se da ne smetam?

- Ne, suđenje mi počinje za dvadesetak minuta.

- Ovde sam jer želim da te zamolim za uslugu.

- Slušam.

- Lav i ja želimo da usvojimo još jedno dete, dečaka.

- To je divno, čestitam.

- Hvala.

- Znaš da treba da se obratite Soc . . .

- Znam problem je što želim da usvojim Dorinog brata.

- Dora ima brata?

- Polubrata, dete ima tri godine, saznali smo to prošle nedelje.

- I?

- Problem je što je dosije dečaka zapečaćen a žena koja nam je rekla da Dora ima brata može upasti u problem ako kažemo kako znamo za to dete.

- Shvatam. Imaš ime?

- Naravno Miloš Petrović.

Zapišem ime.

- Saznaću sve što mogu o dečaku i o njegovoj porodici.

- Hvala ti, ovo mi puno znači.

- Mislim da je divno to što ti i Lav radite usvojićete drugo dete – oni su neverovatni ljudi.

- Pa kad ne možemo da imamo svoju . . .

- Nisam to znala.

- U redu je, Lav ne može da ima decu zbog bioloških problema a ja zbog toga što me je silovao očuh i to je izazvalo komplikacije.

- O Bože ja . . . nisam znala, žao mi je . . .

- Miona u redu je, zaista. Danas imamo divnu porodicu i samo je to važno.

- U pravu si.

- Jesi li se videla sa Vukom?

- Da.