Neodoljiva

24

- Da li znaš da sam se ovde tetovirao? – Lav gleda u salon za tetoviranje koji se nalazi ispred nas.

- V? Možda ime njegove ćerke, znam da se zove Vanja – zaključim.

- Verovatno. Hajde možda uradim još jednu tetovažu ili ti uradiš prvu.

- Očigledno je to zajedničko za tebe i tog Darka – ja nisam tip za tetovaže.

- Dobar dan izvolite – nasmešila nam se neka devojka koja izgleda premlado za ovolike tetovaže.

- Želimo da razgovaramo sa vlasnikom – Lav kaže.

- Da li imate zakazano?

- Ne – odgovorim.

- Ali primiće nas – dodam.

- Ime?

- Lav i Vuk. Kostić.

Devojka nas je odmerila ali nije rekla ništa.

- Samo trenutak, molim vas sedite.

Dok smo čekali devojku Lav je gledao tetovaže.

- Dobre su – zaključuje.

- Ne razumem se u tetovaže.

- Dobar dan – progovorio je glas iza nas i okrenuli smo se.

Naš brat je bio veći od nas ali moram priznati i dosta fizički sličan mom bratu i meni. Vidim da mu vire tetovaže.

- Lav – moj brat mu prvi pruža ruku.

- Darko.

- A ja sam Vuk – pozdravimo se.

- Uđite.

Kancelarija našeg brata je bila prepuna fotografija tetovaža i neke devojčice, sve ista devojčica, pretpostavjam ćerka. Slatka je.

- Sedite, da li želite nešto da popijete?

- Ne hvala, došli smo da se upoznamo – Lav kaže.

- Ovo je čudno – Darko se naslonio na sto.

- Saznati da imaš brata u ovim godinama i jeste čudno – složim se.

- Dakle sudija je tvoja verenica? – pita me.

- Miona, tako je.

- Pretpostavljam da je ovo njen plan?

- Nekako ali Lav i ja smatramo da je porodica veoma bitna i želeli bismo da se možda bolje upoznamo.

- Da, na kraju krajeva imamo istog kretena od oca – Lav dodaje.

- Mojoj ćerki se dopada ideja sestre i veće porodice.

- I Dori. Da li biste želei da dođete nekad na ručak? – Lav je pitao.

- Želeo bih da prvo upoznam vaše porodice pre nego što upletem ćerku, ne mislim ništa loše ali moja ćerka je neko ko se automatski veže za nove ljude.

- To je na mestu – složim se.

- Znaš kako? Naše žene izlaze u subotu a kako moramo da dežuramo šta kažeš da izađeš sa nama – Lav predloži.

- Da im dežurate? – zbunjen je.

- Kupile su kafanu da bi mogle da igraju po stolovima, ne pitaj duga priča, u suštini moramo da razgovaramo sa vlasnikom i da vidimo šta dođavola da radimo sa tom prčvarom – moj brat odgovara.