RECI DA ME VOLIŠ

PRIVLAČIŠ ME DEVOJČICE

Tadija pov.

Ležimo zajedno i gledamo film. Moja devojčica leži,naslonjena na moje rame i gleda film sa mnom. Ovo zvuči toliko nestvarno dobro. Njena kosa koja je rasuta po meni mi zagolica vrat kada se trzne u trenutku kada u filmu glavni lik upadne na vrata,a za njom se trznem i ja. Ona se zatim okrene i pogleda me. Zašto je tako lepa? Zašto mami svojom lepotom? Ali njene osobine i njen karakter je nešto što me još više vuče ka njoj. Budi u meni neopisivu privlačnost. Gledam u te kestenove i njihovu dubinu. Želim opet da okusim te usne.

Tamara pov.

Tadija je polako krenuo da mi se približava dok nije spojio naše usne. Sa usana mi je prešao na vilicu čiju je ivicu polako ljubio. Kada su njegove usne našle put do mog vrata koža mi se naježila. Na šta se on nasmejao i zagrizao delić mog vrata blizu uha dok mu je ruka stigla do moje majce koju je uhvatio i krenuo da je podiže. Trzla sam se na to i odmakla.

'Tadija... Ja...',nisam znala šta da kažem,ali sam znala da to ne želim sada. Mlada sam i imam ceo život pred sobom.Jednostavno sada nije vreme.

'Razumem, izvini',rekao je i spustio pogled. Vratio me je u prvobitni položaj i obgrlio me rukom preko grudi. Poljubila sam mu ruku i prošaputala: 'Nemoj misliti ništa pogrešno. Samo smatram da trenutno nije vreme'.

'Znam. Samo,nekada ne mogu da se obuzdam. Privlačiš me devojčice. Jako. Svaki tvoj pogled,pokret,sve. Nećemo ništa raditi dok ti ne budeš spremna devojčice', rekao je to tako nežno i iskreno da sam poželela da ga poljubim iz sve snage,ali znam da to trenutno nije dobra ideja.

'Znači ne osudjuješ me?', upitala sam iznenađena njegovom reakcijom.

'Ne. Niti ću. Ikada'

'Hvala ti',rekla sam,a od njega sam kao odgovor dobila poljubac u glavu.

'A sada,da spavamo', rekao je odlučno.

'Može, samo da javim mami da ću ostati ovde. Brine se',klimnuo je glavom,a ja sam uzela telefon i otkucala mami poruku.

'Mama kod Tadije sam i ostaću ovde večeras,a sutra će mo ići zajedno u školu' .

'Važi. Moraš mi pokazati sliku tog mačka koji je osvojio srce moje ćerke kada se vratiš kući ;)'

'Ijao mama...'

'Cmok!'

Nasmejem se mojoj ludoj majci,a zatim pogledam ka Tadiji koji se nadvio nad moj telefon.

'Mačak? Hm, odgovara mi',rekao je i ponosno prošao rukom kroz kosu.

'Niste normalni',rekla sam i krenula da se smejem.

'Idemo da operemo zube?',upitao je.

'Idemo',potvrdno sam klimnula glavom.

Posle pranja zuba našli smo se u njegovoj sobi.

Tadija je legao na krevet i potapšao mesto do njega gledajući me direktno u oči.

'Suzdržaćeš se?'

'Lezi dole', rekao je i u sledećoj sekundi sam se našla zarobljena u njegovom zagrljaju.

'Tadija, odgovori na pitanje'

'Ne znam, zavisi'

'Molim?!'

'Ako nastaviš da se trzaš, kao što sada radiš neću odgovarati za svoje postupke'

Ućutala sam i smirila se,a on se kikotao.

'Neću ti ništa, spavaj', rekao je kroz smeh.

'Pa ne mogu po naređenju da spavam!',bunila sam se.

'Bolje ti je da spavaš... Nemoj da me izazivaš...',rekao je pretećim glasom i nasmejao mi se.

Isključio je svetlo i poljubio me u glavu tiho govoreći: 'Laku noć devojčice'. A ja sam nakon nekoliko minuta utonula u svet snova i mašte u      Tadijinom zagrljaju.

...

Tadija pov.

Jutro je. (kad te nema bolje da se nisam ni probudilaa... Ok morala sam.)

Prvo što vidim kada otvorim oči je devojčica. Moja devojčica. Da li mogu da je nazovem mojom? Zašto želim da je nazovem mojom? Zašto sam ovoliko privržen za nju? Šta se desilo sa mnom?

Sto pitanja mi se vrzmalo u glavi dok nisam osetio blago pomeranje. Pogledao sam u Tamaru koja je već gledala u moje oči. Ona je tako krhka i slatka. Uvek se izgubim u njenim očima.

'Tadija...škola...',rekla je tiho.

'Idemo, samo da se sredimo', odgovorio sam  i poljubio je u čelo. Poklonila mi je blag osmeh i ustala sa kreveta,a nakon nje i ja.

...Škola...

Tamara pov.

Izlazim iz učionice sa Milošem koji oće da me ubije jer mu se nisam javljala. I dok mi je on pričao šta se dešavalo između njega i Elene ovih dana,ispred nas su se stvorili Nevena i ...Tadija?! Ljubili su se?! Molim?!

'Da li je ovo moguće?',izletela mi je misao na glas zbog prevelike doze zaprepašćenosti.

Gledam i ne verujem. Zar posle svega? Kako može?

'Tamara...',čula sam kako me Miloš doziva zabrinuto.

Podigla sam ruku i rekla Milošu da me ostavi samu.

'Ja sam jednostavno glupača...', izgovorila sam i osetila kako mi suze kreću. Okrenula sam se i potrčala. Ne znam gde. Ne znam kome. Samo želim da odem. Što dalje. Od njega. Od svega.

Došla sam u obližnji parkić i krenula da plačem. Suze su klizile jedna za drugom. A moja bol bila je neprocenjiva.

Nakon nekog vremena vratila sam se kući i odmah uletela u kupatilo s izgovorom da sam umorna.

Umila sam se i pogledala u ogledalo. Ne izgleda kao da sam plakala sad. Dobro je. Čula sam kucanje na vratima,a zatim i mamin glas: 'Tamara izadji za čas samo da ti kažem nešto,bitno je'.
Izašla sam i videla ozbiljnu facu svoje majke. Ovo nije dobro. Nešto se sprema. I to nešto je... loše.

...

Pa,šta mislite,šta će se desiti u sledećem poglavlju? Pišite mišljenja,zanima me. Izvinjavam se što me nije bilo duži vremenski period. Ali, vratila sam se. Bliži se kraj knjige,s toga komentarišite da čujem mišljenja. Do sledećeg poglavlja! ❤️