Kiss from a gun

Pljačka

Nakon kazne s onim debilima koju sam imala nakon časova, izašla sam iz škole te krenula pešice kući.
Svi su već otišli kući, a sa tim i moj autić.
|Nije kao da ostali nemaju svoje automobile, ali je dogovor da ja vozim sve da tako uvek ostanemo zajedno.
Pošto smo svi u istoj mafiji, tj. mafiji mog oca, mogli smo svi živeti zajedno, ali smo smatrali da bi svi mislili da je to čudno i posumnjali bi svi, što bi privuklo policiju.|
Šetala sam lagano, sa slušalicama u ušima i lizalicom u ustima.
Osećala sam kao da me neko promatra pa sam se okrenula, ali nikog nije bilo. Naslavila sam da šetam sve dok nisam bila naslonjena na zid.

"Šta mlada devojka poput tebe šeta kad ima toliko autića?"

"Šta propalitet poput tebe prati tako mladu devojku?" rekla sam te se lagano nasmešila.

"Pa ja idem kući, znaš, pošto nam je mesto stanovanja sad isto"

"Ti nećeš ostati tu Trevore, idi kući, nema više zabave ovde za tebe. Niko te ne voli." pogledala sam ga mrtva ozbiljna.

"Oh, jesi li sigurna ljubavi? Da ne osećaš baš ništa? Kad te dodirnem ovako?" Upitao je dok mu je ruka lagano kretala ga donjem delu mog stomaka.

"E sad je dosta" šutnula sam mu list na  nozi te je zacvileo i pao dole.

"Videćemo mi još Una, ne zvao se ja Trevor da te ne povratim kurvo. Trčaćeš ti meni u naručje!"

"Videćemo ko će kome trčati dragi" Ponovo sam ga šutnula, ovaj put u stomak te se po drugi put savio od bolova.

Kao što vidite Trevor i ja imamo prošlost. Ukratko, kada su moji i njegovi krenuli sa poslovanjem, nas dvoje smo se tek upoznali, izašli jedno veče gde smo se napili i hteo je da me iskoristi. Medjutim, Marko i Anja su došli to veče isto u klub i videli sta se događa. Od tad, Trevor je besan jer sam ga ispalila i sad samo dolazi da me nervira.

Stigla sam kući ubrzo, te krenula da se spremam za misiju. Uobičajeno znate, crna odeća, crne patike, pištolj, par noževa sa strane i bubica u uvetu.
Anja, naravno, kuca na vratima terase što znači da su svi spremni. Izašla sam i ja, te smo sa vrlo ozbiljnim pogledima, ušli u kombi te krenuli ka banci.
Neko nas potkrada u poslednjih mesec dana, ali je moj otac dobio informacije da će sve pare iz sefa kao i dokumente, neko pokušati da ukrade i to baš večeras. Kada smo stigli u sporednu ulicu koja vodi na zadnji ulaz banke, svi su navukli svoje fantomke i izašli sem mene i Davida. David i  ja ostajemo u autu. Ja kao pakleni vozač, on kao rukovodilac operacije.
Već je izvadio svoj tablet i uključio naše bubice u ušima, za komunikaciju. On i ja u ovako velilim misijama izlazimo samo u hitnim slucajevima. Većinom ja.

"Okej ljudi, šifra na vratima je 8795K*97. Nakon što udjete imate dug hodnik koji vodi do troje vrata, idite desno. Ušli ste u veliku salu. Po mojim proračunima lopuže će ući u susednu salu za 20s. Pustite ih da dodju do sefa, a onda zaseda. Jasno?"

Rekao je David dok je na tajnim kamerama izvidio situaciju.

" 10, 9, 8, 7... 3..2..1..SAD!"

Ušli su u veliku salu, i kao i očekivano susedna mafija nije imala pojma.

" Vidi, vidi, vidi.. Nije li to mafija King lično? "

Upitao je neko on njih, pretpostavljam vođa.

"Niste stvarno mislili da nismo znali da dolazite? Hah.. Slatko"

Pogledak je sa strane te su još 20-ak njih izašli iz senke i uperili pištolje u naše. Opkoljeni smo. Dođavola!

"Dupla zaseda?". Upitao je Marko pomalo iznenađen.

"Ahahah da tupsone! A sad gledajte kako vas potkradamo a vi ne možete ništa!"

Zlobno se nasmejao te krenuo ka sefu. Trebalo im je vremena da otkljucaju sef, dovoljno da ja uđem neprimetno u salu.

"Gotovo je!"

"Probaj ponovo."   Rekla sam i uperila pištolj njemu u glavu. Samim tim svi pistolji su se okrenuli ka meni.

"Oh oh oh.. Šta devojčica poput tebe misli da može da uradi sa jednim pištoljem? Ha?"

"Ne puno, ali dovoljno je skretanje paznje."   Sada sam se ja lagano osmehnula, iako se nije video od fantomke.

U tom momentu su Marko i ekipa ustali i krenuli boriti. Nastao je haos. Moram vratiti dokumente u sef!
Dok sam trčala primetila sam oznake na njihovim jaknama. Prepala sam se i ukočila u mestu sve dok me Anja nije drmnula. Vratila sam novac i dokumente u sef i nastavila sa borbom. Vrlo brzo je dosta njih bilo mrtvo, a pola njih je pobeglo. Kada smo ostali sami u sali krenuli smo ka trčanjem do kombija. Međutim, već su nam zbrisali.

"A u kurac!" Viknuo je Kristijan te šutnuo gumu od auta.

"Una, jesi videla oznake na jaknama?

"Da."

"To su oni zar ne?"  Pitao je Marko po drugi put.

"Da. To su bili članovi Black Demons-a. Čini mi se da će mi suđeni stići brže nego što sam se nadala."