Iako me je stalno zanimalo kako to izgleda, nikada nisam probao. Moram da priznam da su mi neki poznanici i prijatelji prenosili svoja mišljenja, ali to jednostavno nije isto. A pošto sam pre tri meseca i sedamnaest dana prešao četrdesetu, smatrao sam da je krajnje vreme da o jednoj tako interesantnoj temi stvorim i svoje mišljenje, zasnovano na ličnom iskustvu.
Posle tri čašica ujka Rakine rakije, napokon sam sakupio dovoljno hrabrosti da okrenem broj telefona odštampan preko pola strane u novinama.
Otkucao sam brojeve, telefon sa druge strane je zazvonio i odmah sam prekinuo vezu. Sipao sam još jednu čašicu i zapalio novu cigaretu. Moraću Raki da kažem da mu rakija i nije nešto, ne osećam da me opušta. Uključio sam, pa isključio televizor, prošetao po stanu, pa opet uzeo telefon u ruke. Radio sam i teže stvari u životu, pa valjda mogu i ovo. Ponovo sam okrenuo broj telefona.
Mislio sam da su žene sa glasom koji uzbuđuje svaki milimetar muškog tela samo urbana legenda, ali pogrešio sam. Zvuk iz slušalica je bio kao eksploziv umotan u najukusniju čokoladu. Njen sopran mi je kroz glavu mi je prošao kao vreo nož kroz puter. Ako im devojke sa ovakvim glasom rade u kol centru, kako li tek izgledaju one koje rade na terenu.
„Dobili ste Dom Zadovoljstva, ja sam Sanja. Kako mogu da vas zadovoljim?"
„E pa, možete, hm, ja, ovaj, zovem zbog, e hm, oglasa. Mene zanima, znate, ja bih želeo da, hm", ovde mi se jezik već potpuno blokirao, dok je ona mirno čekala da produžim, bez ikakve želje da mi bara malo olakša ovaj poziv. Bio sam siguran da uživa u mojoj muci. Drugima se ovo sigurno ne dešava „Hm, ovaj, želeo bih da ovaj, devojku, hm, unajmim."
„Naravno, mačak, ovde možeš naći najbolje i najlepše devojke", nastavio je mazni glasić „imaš li možda neku posebnu želju?"
„Ne baš, ovaj, da, voleo bih da bude lepa, i ovaj, hm, zgodna", stidljivo sam promrmljao.
Smeh sa druge strane žice se razlio kao med. „Baš mi i nisi pomogao, mačak, svaka naša devojka je i lepa i zgodna. Ali, ako želiš mene da poslušaš, mislim da bi ti odgovarala Tamara."
„Tamara? Uh, da, lepo ime, sviđa mi se. Onda, neka bude Tamara. Verovatno će biti u redu. Da li bi mogla da dođe, ovaj, hm, večeras oko sedam?"
„Čekaj da proverim, mačak. Evo, imaš sreće, slobodna je. Daj mi svoju adresu i opusti se, biće sve u redu. Ah, da, ne bi bio loše i da se okupaš, to će te malo opustiti."
„Mislite, uh, moju adresu? Da, da, naravno, to je i logično, pa da, dobro." Izdiktirao samo svoju adresu i sa dubokim uzdahom prekinuo vezu. Sada više nisam imao gde, morao sam to da obavim, zato sam se prvo bacio na pospremanje stana, što će reći, bacanje prljavog veša, sudova, smećа i svega ostalog u špajz. Dok sam bio oženjen o svemu tome je vodila brigu moja žena. Eh, da se nije pojavio onaj učitelj tanga, bio bih i dalje u srećnom braku. Da budem iskren, možda i ne baš u srećnom, ali opet, niko ne voli da bude ostavljen. Eh, da sam bar ja nju otkačio, sada bih se bolje osećao. Prekinuo sam sanjarenje i posvetio se sređivanju stana.
Širom sam otvorio sve prozore, ne bih li izbacio mirise jednog samca iz stana, ali to se nije pokazalo kao naročito delotvorno. Srećom, imao sam osveživače prostora u spreju, vanila, morski povetarac, planinski vazduh, težak izbor. Za svaki slučaj, iskoristio sam sve, tako ću bar malo prikriti mirise čarapa, pokvarene hrane, znoja, cigareta i alkohola. Nije pomoglo, na kraju krajeva, tako i treba da miriše stan pravog muškarca, nisam ja tamo neki metro muškarac, da ne kažem pederčić.
Trebalo mi je desetak minuta da pronađem čistu posteljinu ili bolje rečeno, dovoljno čistu.
Napokon sam bio zadovoljan kako mi izgleda stan, pa je trebalo dovesti i sebe u red. Ušao sam u kupatilo i posle dvadesetitri sekunde izbauljao iz istog. Od silnog uzbuđenja sam potpuno zaboravio u kom mi je stanju kupatilo. Ako ne uspem da dovedem ABH ekipu da mi sredi tu prostoriju, biću prinuđen da je zauvek zaključam ili da eventualno prodam stan. Trebao sam da rezervišem sobu u nekom hotelu, nema veze, znaću za sledeći put. Nadam se da će se Tamara okupati pre nego što dođe. A ako pita da opere ruke ili nešto drugo, poslaću je kod baka Mare iz prizemlja, njen stan je u svakom trenutku kao apoteka. I verujem da se neće ljutiti, uvek rado dočekuje goste, a verovatno će nas polužiti i svežim kolačima.
Ličnu higijenu, odnosno, umivanje, pranje zuba, sam obavio u kuhinji. Dezodorans, za koji reklama kaže da je za prave muškarce, će pomoći u otklanjanju ili bar ublaživanju mirisa pravog muškarca.
Isključio sam sve telefone, da me slučajno neko ne omete kada ne treba.
Sada je sve bilo u redu i preostalo mi je samo da čekam. Ponovo sam uključio televizor i nakon što sam preleteo preko svih osamdeset i tri kablovska kanala, opet sam ga isključio. Probao sam da rešavam ukrštene reči, ali sam naišao na izuzetno tešku. Baš me zanima ko zna kako se zove grad u Kazahstanu, tri slova.
U 18.58. odjeknulo je zvonce na vratima. Skočio sam kao oparen. Iako mi se soba iz nekog razloga ljuljala, uspeo sam da dođem do ulaznih vrata. Možda ujakova rakija i nije loša kao što sam mislio. Duboko sam udahnuo i pritisnuo kvaku.
Kada sam otvorio, samo sam zinuo kao riba na suvom. Visoka, preplanula crnka, sa očima boje vedrog neba i osmehom iz reklame za pastu za zube, bila je ono čemu sam se nadao, ali nisam očekivao da će stvarno i biti takva. Haljina boje meda bila je zakpočana do grla, ali se tako pripijala uz njeno telo da je više otkrivala nego sakrivala.
„Gospodin Pavlović, pretpostavljam?" pitala je mazno.
I dalje sam buljio u nju, otvorenih usta da sam se jedva setio da klimnem glavom, dok mi je crvenilo oblivalo lice.
„Hoćete li me pustiti da uđem ili ćemo stajati na vratima?"
„Naravno, da hm, uh, možete da uđete", odgovorio sam i dalje širom otvorenih usta.
Uveo sam ju u stan i brzo zaključao sve četiri brave. Dok je ona ulazila u dnevnu sobu, brzo sam isključio ulazno zvonce, ko zna koji prodavac magle, jehovin svedok ili bolesnik koji čeka operaciju u Rusiji, može da naiđe.
Kada sam ušao u sobu, ona je već sedela udobno zavaljena u fotelji. Sam pogled na njene prekrštene noge, mi je slao trnce niz kičmu.
„Možete li odmah da mi date mojih 153,40 evra, verujem da znate da se plaća unapred, za svaki započeti sat?", upitala je istim maznim glasom.
„Zar nije bila cena 130 evra?" upitao sam zbunjeno.
„Jeste, ali to je cena bez poreza, kada dodate još 18% PDV-a, onda dobijate cifru od 153,40 evra. Ne brinite, dobićete i račun o pruženim uslugama. Nadam se da to nije problem, dešava se da kolegenice u kol centru, zaborave da to napomenu."
„Naravno da nije problem", rekao sam dok sam pružao 160 evra „Ne treba kusur"
„Hvala, vrlo ste ljubazni, koliko mi je poznato, vi do sada niste koristili usluge naše agencije?" pitala me, dok je iz svoje torbe vadila lap top.
Šta li će sa tim kompjuterom, mora da ga je ponela da nam pusti neki prigodni film, da se malo opustimo? Ko će znati, čak i najstariji zanat, mora ići u korak sa vremenom.
„Izvolite, sedite na onu fotelju, samo da završimo neke formalnosti", ljubazno me zamolila, dok je uključivala lap top, kao da ne primećuje da je ona gost u mojoj kući. Nisam želeo da ju dovodim u nepriajtnu situaciju, time što bih joj ukazivao na tako nešto, te sam poslušno seo u pokazanu fotelju.
„Devojka koja radi u vašem kol centru ima veoma interesantan glas", rekao sam dok smo čekali podizanje sistema.
„Baka Naca?" pitala je kroz nežan osmeh.
„Kakva baka", pomislio sam u panici.
„Jadna žena, prima neku socijalnu penziju, a još mora da izdržava i razvedenu ćerku i njenog sina studenta. Potpunio ste u pravu, im adivan glas, mnogi naši kljienti kažu da ih samo slušanje dovodi do uzbuđenja. Nadam se da ću vam ja odogvarati, iako moj glas nije ni blizu toliko prijatan."
„Ne, ne, vi ćete savršeno odgovarati", mehanički sam odgovorio dok sam pokušavao da iz glave izbacim sliku jadne baka Nace.
„Napokon, podigao se sistem. Ne brinite, brzo ćemo završiti sa pitanjima. Samo da unesem neke vaše osnovne podatke u našu bazu."
Potpuno sam se zbunio „Ne razumem, čemu sve to?"
„Vidite, to su standardi EU, a povrh svega, mi se trudimo da našim klijentima pružimo najbolju uslugu. A da bi to mogli, neophodno je da dobro poznajemo naše klijente. A kada smo kod toga, molim vas, dajte mi vašu ličnu kartu", nastavila je glasom, koji bi istopio i granitnu stenu, kao malo snega.
Bio sam zadivljen poslovnošću njene agencije, te sam joj bez reči pružio traženi dokument, koji je ona odamah skenirala i uz osmeh mi vratila. Kada su nam se prsti slučajno dodirnuli, sav sam zadrhtao. Bilo mi je neprijatno, što su mi pantalone u predelu međunožja, poprimile izbočeni oblik, te sam se nagnuo napred. Baš nema smisla da devojka pomisli da sam tamo neki seksualni manijak.
„Da li volite devojke, mladiće ili oboje?"
„Devojke, naravno", odgovorio sam donekle uvređen.
„Starije, mlađe, tinejdžerke, žene zrelih godina?"
„Pa, kada me već tako pitate, onda one između 25 i 30 godina", stidljivo sam izustio.
„Boja kose, očiju, dimenzije?"
„Pa, da ovaj, hm, budem iskren, recimo, da izgleda kao vi, bez uvrede", odgovorio sam dok mi je lice gorelo.
„Znači, crna kosa, plave oči, dimenzije oko 90-60-90. Koju vrstu usluge želite, običan odnos, SM, analno, sa više devojaka, voajerski, ili možda nešto što nije navedeno?" nastavila je potpuno mirnim glasom.
„Uh, nisam vam ja za te stvari, ja volim samo ono, što bi se reklo klasično", sada sam već bio potpuno postiđen.
Nastavio sam sa odgovaranjem još neko vreme, onda sam predložio da napravimo pauzu., što je ona vrlo rado prihvatila. Naručio sam picu i koka-kolu, odbila je alkohol, jer kaže da ne pije na radnom mestu. Pohvalio sam njenu profesionalnost. Malo smo ćaskali uz klopu i nastavili dalje sa pitanjima i odgovorima.
Kada je istekao prvi sat, uredno sam platio i sledeći, pa smo nastavili dalje. Srećom, Tamara nije imala zakazanog ni jednog drugog klijenta. Nastavljeno je sa pitanjima vezanim za političku, versku, nacionalnu pripadnost, zaposlenje, mesečna primanja, interesovanja... Naravno, sve je to zbog želje same agencije da ima što jasniju sliku o svojim klijentima i da može da im pruži uslugu, koja bi njima najviše odgovarala. Kada je iscrpla sva pitanja, zatvorila je svoj lap top. Zahvalio sam se na pruženoj usluzi, uz obećanje da ću ju sigurno ponovo pozvati.
Kada sam napokon ostao sam, otišao sam u spavaću sobu i obučen se bacio na krevet. Poslednja misao, pre nego što sm duboko zaspao, bila je da je odnos sa profesionalnom prostitutkom veoma iscrpljujući, ali da vredi svakog dinara, odnosno evra.
