Život ide dalje

7.

KLER

Odradivši moju poslednju smenu za ovu nedelju uputila sam se ka svlačionici, jer ukoliko još koji trenutak provedem na prijemu sigurna sam da će se pojaviti još neki pacijent. Obavestila sam jednu medicinsku sestru da odlazim i prvoj godini sam objasnila na šta bi posebno trebalo da obrate pažnju, a zatim sam bila u potpunosti slobodna.

Još jednom sam proverila telefon za svaki slučaj, a zatim sam ušla da se istuširam; jer bi mi hladna voda uvek razbistrila misli. Odlučila sa da večeras izađem jer mi je preko potrebno da se odmorim.

Medicinsku uniformu i udobne bele patike sam zamenila kratkom crnom haljinom otvorenih leđa i vrtoglavo visokim crvenim štiklama. Pustila sam kosu iz vikokog repa koji sam imala tokom celog dana, par puta sam prošla prstima kroz svoje blage lokne, nanela sam maskaru i crveni karmin; nakon toga bila sam spremna.

Pozvala sam taksi i krenula ka izlazu, primećivala sam poglede na sebi ali sam ih jednostavno ignorisala. Samo sam žudela za jednom mirnom noći koju ću provesti sama uživajući u alkoholu i muzici ostavljajući sve probleme po strani. Nekada se ne bih usudila da izađem sama, ali sada mi to i odgovara na neki način.

Rekla sam taksisti adresu jednog od najluksuznijih klubova u gradu, retki su imali propusnice; ali ja sam spasila vlasnika pre par godina i imala sam privilegije. Racija nikada nije ulazila u njegove klubove, a meni je to odgovaralo jer mi nije trebalo da me neko od policije prepozna.

Zaobišla sam dugi red tinejdžera koji su se nadali da će ih pustiti, ja nisam najstrpljivija osoba. Prošla sam pored obezbeđenja koje me samo pozdravilo i poželelo dobar provod, nisam često dolazila, ali su me se sećali još iz perioda kada sam izlazila sa Kerol i Lenom. Otišla sam pravo do šanka i poručila vermut, jer nisam želela da sedim sama u separeu.

"Gospođice Kler, nisam Vas dugo video; gospodin Nejtan Vam šalje njegove pozdrave", konobar mi se ljubazno osmehnuo.

"Uzvraćam pozdrave", iskreno sam se osmehnula, Nejtan je vlasnik ovog kluba.

Primetila sam kako me par devojaka ljubomorno gleda, a muškarci su me odmerili; neki su bili diskretni dok se dugi nisu ni trudili. Bila sam svesna svog izgleda, ali egoi ovih muškaraca i duboki džepovi nisu nešto što je mene privlačilo.

"Je li te bolelo kad si pala?", udvarač broj jedan seda pored mene, neki razmaženi tatin sinčić koji je verovatno tek odnedavno započeo sa noćnim životom.

"Mislim, kada si pala iz raja."

"Jedan viski za mene i piće za damu", okrenuo se ka konobaru.

U ovakvim situacijama mi je najviše nedostajala moja značka... Tačno bih ga privela ko god da su mu roditelji, jer ove umišljene klince koji su samo želeli da se pokažu pred društvom nisam podnosila.

"Zamisli nije, jer me sam djavo vratio iz pakla, izgleda da sam bila previše i za njega; a maloletna derišta me definitivno nisu dorasla", otpila sam gutljaj pića i počela da se igram sa čašom, a on je naiskap popio onaj viski.

"Možda je bolje da poručiš neki sok, siguran sam da ne želiš da mama večeras viče na tebe..."

Bilo mu je potrebno par trenutaka da shvati šta sam rekla, a zatim je postiđeno nestao i izgubio se u gužvi. Konobar se tiho nasmejao na ovo, ali nije ništa rekao.

"Ćao lepotice, gde ti je dečko?", stigao je jedan prenabildovani tip i smestio se pored mene. Na levoj ruci sam odmah primetila srebrnu burmu i dodatno mi se zgadio, dok ga žena verovatno verno čeka kod kuće on bi da se provodi.

"Nemam ga", slegnula sam ramenima i prekrstila noge.

"Sigurno imaš dobar razlog, jer boginje kao ti su uvek zauzete..."