u mom mozgu postoji milion misli koje ti nikada neću reći.
neću ti reći da znam odakle ti taj polomljen nos, i da ne moraš da lažeš da si se pobio sa bratom
neću ti reći da često vidim kako plačeš za njom, i da sam previše puta u četiri i trideset ujutro poželela da samo na trenutak mogu da zamenim mesta s njom i da ti kažem kako ti nikada ne bih dala razloga da plačeš
neću ti reći da se smeješ najlepše na svetu, i da se i ja smejem kada te vidim.
nikada ti neću reći da vreme stane na nekoliko sekundi za mene, svaki dan kada te vidim kako ulaziš kroz vrata
neću ti reći da imaš najlepše oči na svetu i da bi moji prsti radije prolazili kroz tvoju kosu nego kroz oblake
i da svakog upoređujem s tobom
a tek kako ti neću reći da si uspeo da me učiniš najsrećnijom devojkom sa par osmeha i povremenih "hej" kada bi prošao pored mene
nikada ti ne bih rekla, mada bih volela da znaš koliko si samo voljen, a ni nisi moj.
